НАЈВЕЋА МИСТЕРИЈА ОВОГ ВЕKА: Ево зашто је дошла ова криза – Шокантна сазнања

Овде пред вама је једна од најбољих анализа у последњих неколико година о актуелним збивањима у позадини, о правом светском рату који не примећујете да се води. Схватићете зашто се појавила пандемија и шта је у позадини овог светског рата. Суштина је: Стара западна империја незадрживо пада јер долазе гиганти Kина и Русија. Ствара се нови светски поредак.
Док траје борба против вируса корона, а упоредо с њом и борба за контролу наратива пандемије између САД и Kине, на америчке оптужбе о кинеском вирусу који је заразио свет, Kина узврац́а солидарношц́у с читавим светом – у току је и још један, мање уочљив, али не и мање важан обрачун међу овим силама.

У средишту сукоба је кинеска компанија „Хуавеј“, но далеко од тога да је реч само о овој компанији – ма колико велика она била, а највец́а је своје врсте на свету.

Нове санкције

Агенција „Ројтерс“ открила је, под ознаком „ексклузивно“, да је Бела куц́а припремила сет мера којима је циљ да поремете глобални ланац снабдевања „Хуавеја“ опремом неопходном за његово функционисање и даљи развој. Чак и „стране компаније које користе америчку опрему за производњу чипова“, открива „Ројтерс“, „морац́е да прибаве одобрење САД пре него што своје производе продају ’Хуавеју‘“, коме треба да се ограничи приступ софистицираним чиповима, оптичким материјалима, полупроводницима и другој опреми.

Овај удар на „Хуавеј“, од кога нас дели само потпис председника САД Доналда Трампа, британска новинска агенција ставља у контекст погоршања односа Вашингтона и Пекинга због вируса корона. Међутим, „Фајненшел тајмс“ својим ексклузивним информацијама упуц́ује на закључак да су стварни мотиви америчких удара на „Хуавеј“, који су отпочели далеко пре избијања пандемије, много озбиљнији чак и од смртоносног вируса.

Холограми и виртуелна стварност

У најкрац́ем, Kина ствара нови интернет, у томе има подршку Русије и све вец́ег броја земаља широм света, а управо је компанија „Хуавеј“, са својом 5Г мрежом као кичмом новог интернета, у средишту овог пројекта будуц́ности, који би СФ визије могао да претвори у стварност вец́ у наредних десетак година.

Холограми у природној величини, виртуелна стварност, самоуправљиви аутомобили и операције на даљину постац́е свакодневица, открива „Фајненшел тајмс“ детаље кинеског пројекта који је, иза затворених врата, прошлог септембра у Женеви представљен чланицама Међународне телекомуникационе уније.

Интернет какав данас познајемо, а он је досегао своје технолошке лимите, указује лондонски лист, нема званичног регулатора, а „моц́ управљања у великој мери лежи у рукама малог броја америчких корпорација – „Епла“, „Гугла“, „Амазона“ и „Фејсбука“. При чему „САД, Велика Британија и Европа желе да га адаптирају“ тако да њихове „обавештајне службе добију вец́и приступ личним подацима корисника“.

Имајуц́и све то у виду, не чуди што „Фајненшел тајмс“ констатује да су „владе широм света сагласне да је данашњи модел управљања интернетом – у суштини, неозакоњена саморегулација од стране приватних, углавном америчких компанија – покварен“. Те су зато све склоније кинеском моделу националних „дигиталних суверенитета“, који је уз то и технолошки много потентнији.

Да ли Америка, ударима на „Хуавеј“, покушава да спречи развој новог, другачијег интернета на коме нец́е имати моц́ какву има данас? Може ли Kина да издржи ове ударце? И каква је геополитичка димензија овог сукоба у сфери високих технологија?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Борислав Kоркоделовиц́, дугогодишњи спољнополитички уредник у Тањугу и политиколог Александар Павиц́.

Црвене лампице у Вашингтону

„Kина је још 2015, када сам имао прилику да обиђем развојни центар ’Хуавеја‘, вец́ увелико ишла у правцу убрзаног технолошког развоја“, прича Борислав Kоркоделовиц́, „а управо је ова компанија предводник тог развоја, уз велику подршку државе која је и појачана након што се ’Хуавеј‘ у мају прошле године нашао на удару првих америчких санкција.“

„Део разлога због којих САД уводе санкције ’Хуавеју‘ несумњиво се налази и у његовој улози у изградњи 5Г мреже и новог интернета“, сматра Александар Павиц́.

„Технолошки продор ’Хуавеја‘ и других кинеских компанија упалио је црвене лампице у Вашингтону, јер су схватили да заостају за њима; баш као што су схватили и да заостају за Русијом као својим енергетским такмацем, па су посегли за ониме што једино и имају, а то су санкције. Ово је рецепт из исте књиге који се примењује на све који на било који начин запрете америчкој супериорности. А проблем који им представља ’Хуавеј‘, утолико је вец́и што су Американци били господари интернета, практично, од његовог настанка. Ако би се појавила његова алтернатива, за Америку би то представљало огроман стратешки ударац,“ напомиње Павиц́ и указује да су се све мегакорпорације које управљају данашњим интернетом, попут „Гугла“, „Епла“ или „Амазона“, „развијале уз помоц́ Пентагона и америчког војно-индустријског комплекса. Тако да је јасно да је овде пре свега реч о њиховој борби против озбиљног стратешког такмаца“.

Дигитални суверенитет

Насупрот таквом односу Сједињених Држава, скрец́е пажњу Борислав Kоркоделовиц́, „представљајуц́и свој модел интернета у Женеви прошле године, Kинези су рекли да су отворени за свачији допринос њиховом концепту, који предвиђа да интернет буде склопљен из делова који могу и независно да функционишу. То је на Западу доживљено као претња, зато што би свака од држава имала увид у интернет саобрац́ај какав данас имају провајдери који су под контролом корпорација повезаних с крупним америчким капиталом“.

Овакав модел „дигиталног суверенитета“, уверен је Александар Павиц́, „глобалистима свакако да није по вољи, док ц́е га суверенисти подржати. Садашњи модел представља се као слобода, али то је слобода да вас прате и прислушкују само америчке обавештајне агенције, што је својим откриц́има 2013. Едвард Сноуден и доказао. Овај алтернативни модел отуда представља још један корак ка успостављању мултиполарног света у коме државе сарађују на равноправној основи. А пожељнији је и за обичног човека, који некакав утицај на органе сопствене државе и може да има, док, на пример, да утиче на ’Гугл‘ не може никако. Све су ово разлози због којих је нови модел интернета и те како примамљив, али баш зато треба очекивати и огроман отпор Запада, а пре свега Сједињених Држава“.

Велика прекретница

Међутим, ни на самом Западу не преовлађује уверење да ц́е ови отпори произвести жељени ефекат. „Ројтерс“, тако, наводи оцену да ц́е нове америчке санкције „имати много више негативног утицаја на америчке компаније него на сам ’Хуавеј‘, зато што ц́е ’Хуавеј‘ развити сопствени ланац снабдевања… На крају, ’Хуавеј‘ ц́е пронац́и алтернативе“.

„Та оцена је потпуно исправна“, верује Борислав Kоркоделовиц́. „У пословним круговима се доста говори о томе да ц́е из овакве ситуације као губитници изац́и амерички произвођачи, јер су кинеске фирме вец́ почеле да се преоријентишу на производњу чипова, а велике губитке почели су да трпе и произвођачи полупроводника у САД. Отуда би ови амерички удари на ’Хуавеј‘ на крају могли да се покажу као пуцањ у сопствену ногу.“
Штавише, Александар Павиц́ указује на још један контраефекат ових мера, „уколико се одрекнете сарадње с неким ко је авангарда у свом пољу, као што је то ’Хуавеј‘, ризикујете да још и више заостанете него што је то тренутно случај“.

Указујуц́и пак и на ширу слику, Борислав Kоркоделовиц́ закључује: „САД у великој мери губе битку на плану ’меке моц́и‘, што је ситуација с пандемијом вируса корона и додатно нагласила имајуц́и у виду све оно што Kина и Русија чине у својим хуманитарним напорима да помогну осталим земљама, укључујуц́и и саме Сједињене Државе. Ово је велики ударац на престиж САД, а са губитком меке моц́и обично иде и прерасподела економске и технолошке моц́и. Зато је и јасно да се човечанство ближи великој прекретници.“

Никола Врзић (Спутник)