Спрема ли Мило одступницу у Турску?

Мило Ђукановић спрема одступницу, пребацује црногорске паре у Турску и узима турске специјалце да га чувају.

Споразум о заступању црногорских држављана у турским амбасадама широм света, у државама у којима нема црногорских амбасада је само један у низу турско-црногорских дилова, које је Мило у последње време направио. Током епидемије коронавируса Мило је управо од Турака примио контигент хуманитарне помоћи, док је понуђену помоћ из Србије одбио.

Мило Ђукановић нема поверење у своје најближе људе, зато је договорио да у случају кризе у Подгорицу долази тим турских специјалаца који би преузели одговорност за његову безбедност. Осим тога турске безбедносне службе су врло дискретно формирале прстен обавештајне заштите Мила Ђукановића. Мило се ослања на Турску и по питању личне безбедности али и по питању капитала и могуће одступнице уколико у Црној Гори избију немири те буде морао да је напусти.

Председник Црне Горе није више омиљен на Западу. Он је све више виђен као баласт коме желе да што пре виде леђа. Његови бродови се плене по европским лукама, а западни медији о њему пишу као о последњем комунистичком диктатору у Европи.

Америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајнке оптужила је црногорске власти да раде искључиво у личном интересу а на штету народа, те да 90% грађана Црне Горе сматра да је систем корумпиран. Трампова администрација Мила третира као бившег савезника клинтонове администрације с којим не жели да улази ни у какве дилове. Идентитетско питање, које је Мило самоиницијативно покренуо без притисака са Запада, је његов последњи покушај да се одржи на власти преко конфронтирања црногорског друштва.

Сукоб са Српском црквом је довео до усијања црногорско друштво, довео је Црну Гору до ивице грађанског рата. Уклањањем Срба из црногорске војке и увођењем наместо њих Шиптара и несрба, Мило јасно поручује у ком правцу ће кренути Црна Гора уколико дође до немира у тој земљи. Ипак, Ђукановић не планира да га затекне грађански рат у Црној Гори. Зато је почео да опрема своју луксузну хацијенду на обали Басфора у европском делу Турске у елитном насељу Истамбула где планира да се склони уколико избију немири у Црној Гори. Такође, пошто нема поверење у Запад, новац је почео да пребацује у турске банке.

Милу је јасно да му не вреди да бежи на Запад јер ће га тамо ухапсити, а са Русијом је одавно покварио добре односе јер је ушао у НАТО и увео санкције Русији иако им је обећавао супротно, и мада је покушавао у последње време да их поправи, Руси му нису опростили што их је издао.

Усиљени добри односи са Турском, која пролази кроз економску кризу, и којој је добродошао Милов капитал, су заправо последња сламка спаса за диктатора Ђукановића. Мило се нада да ће парама купити лојалност Ердогана, а наклоност Турског естаблишмента јачањем турске позиције на Балкану преко бројних аранжмана у Црној Гори.

Но не треба заборавити да је Мило на исти начин преварио и Запад и Русију, па је питање да ли ће Турци као искусни трговци, насести на овај Милов перформанс. У сваком случају, Турска ће можда бити последња дестинација на коју ће Мило Ђукановић отпутовати.

Видовдан