САЈАМ УЖАСА: Истина о логору Старо Сајмиште (ВИДЕО)

Почетком децембра 2022 се навршава 81 година од основања логора „Старо сајмиште“, који је био највећи немачки логор током Другог светског рата на подручју Југоисточне Европе. Саговник на ову тему је Милован Писари, сарадник Института за филозофофију и друштвену теорију и члан Управног одбора Меморијалног центра „Старо сајмиште“ у Београду.

-Логор на Старом сајмишту је највећи логор у Београду и Југоисточној Европи. Карактеристика немачких нациста је да у окупираним земљама имају логоре за одређене категотрије цивила. Пре формирање логора на Сајмишту Немци су убили све мушке Јевреје, о остали су жене и деца. Циљ формирања овог логора је обрачун са јеврејским становништвом, каже Милован Писари, историчар.

Преостали Јевреји који нису убијени у логору Топовске шупе, жене са децом су довођени на Старо Сајмиште из Београда и остатка окупиране Србије. Пре почетка Другог светског рата је у Србији било 6.500 Јевреја. Од августа до новембра је стрељано око 5000 мушких Јевреја, тако да су остале само жене и деца.

– Окупацине власти су објавиле оглас у даташњим новинама да се преостали Јевреји јаве у полицијску управу за Јевреје и да ће бити пребачени у друге логоре. Када су стигли су логор видели су шта их чека. У повиљонима су били дрвени кревети на три спрата, без грејање. Логораши су умирали од глади, хладноће, болести као и нехуманих поступака немачких војника, напомиље Писари.

Главни командант логора од децембра 1941. до марта 1942. био је Херберт Андорфер, подофицир СС-овац. После марта 1942. године обављао је оперативне задатке у Србији и Словенији, да би 1944. године борио се против италијанских партизана. После рата је побегао у Јужну Америку. Када је сазнао да га не траже за злочине, вратио се у Немачку , где је радио као угоститељ. Шесдесетих година прошлог века, када је кренуло лов на нацисте, ухапшен је и осуђен на 22 месеца као саучесник у убијању Јевреја. Након тога је пуштен и живео је до 2004. године.

– У логору Старо Сајмиште је доведен 6.500 Јевреја што из Београда, Шапца, Крагујевца и других градова под немачком окупацијом, као и 600 Рома. Фебруара 1942. године Немци су одлучили да ликвидирају логораше. Наредба је стигла из Берлина од највишег челника Вермарта Ајхмана. Из Немачке је стигао гасни камион звани душебубка где су убијани логораши. У њему је могло да стране 70 људи, то је била покретна гасна комора. Шофери су пустили гас у део где су били Јевреји и убијали их. Немци су пре тога, делили деци бомбоне и обећавали да ће тим камионом да буду превезени у други логор, па су логораши једва чекали да ужу у камион, објашњава, наш саговорник.

Београђани су помагали Јеврејима да побегну из града и спасу се одласка у логор. Држава Израел је прогласила 154 Срба као праведника што највеће јеврејско признање за помоћ током холокауста. Писма Јевреја су успела да оду ван логора, али не постоје познати случајеви да је неко извучен из логора. Што се тиче Рома, јеврејска болничарка Матилда је помогла да поједини Роми добију потврду да су староседеоци Београда, на које се нису односили расни закони .

– После ликвидације Јевреја и Рома, Старо Сајмиште постаје прихватни логор за цивилно становништво. Немцима је требала радна снага , па у логор долазе српски цивили у договору са Независном државом Хрватском из Јасеновца, али су враћене јер нису били способни за рад. Већи део заробљеника долази после офанзиве на Козару, лета 1942. године, када усташе ухвачење Србе убијају, а Немци углавном мушкарце су доводиле на Сајамиште, наводи Писари.

Након савезничког бомбардовање Србије на Ускрс 1944. године, Немци предају логор на управљење усташама, јер се логор налазио на подручје НДХ. Активан је био до јула 1944 , за три месеца усташе су се зверски односиле према затвореницима из Срема и Славоније. Немци су ратне заробљенике преместили у основни логор Милићева циглана на Звездари, о којем нема информације. Последњи заточеници као и први логораши на Сајмишту су Јевреји, који су дошли маја 1944 године са Космета и Албаније који су ту боравили месец дана, а после њих су дошлу мађарски Јевреји из логора у Бору.

– У наративу који се форсирао после Другог светског рата , није било места за цивилне жртве због форсирања братстав и јединства. Сајмиште је био логор за цивиле, па је то разлог што се дуго чекало да се постави прва комеморативна плоча и споменик. Један део зграде су користили учесници радних акције, док су део дат уметницима који су ту стварали. Одлука српског парламента фебруара 2020. године, да се формира Меморјални центар Старо сајмиште је добра и почела је реконструкција два музеја: Музеј “Јеврејски логор Земун”, где су били заточени Јевреји и Роми и Музеј “Прихватни логор Земун”, где су били цивили и антифашти, закључују историчар Писари.

Извор: Правда

БОНУС ВИДЕО: