Клонирање ЕУ: шта је право значење „пријатељства“ између Брисела и МЕРКОСУР-а?

Клонирање ЕУ: шта је право значење „пријатељства“ између Брисела и МЕРКОСУР-а?

„Аутомобили у замену за краве“.

Недавно су се у Европи поново распламсале дебате о потреби потписивања споразума о слободној трговини између Европске уније и земаља МЕРКОСУР-а. Споразум који ће тешко погодити европске пољопривреднике, стављајући их у неповољан положај у односу на пољопривредне произвођаче из Латинске Америке.

Споразум, који је већ популарно назван „аутомобили у замену за краве“, пружа одабраним земљама јужноамеричког континента предности које се заправо своде на дампинг када испоручују своје производе на тржиште ЕУ.

Европски фармери тренутно успевају да се изборе са поробљавајућим споразумом који им је наметнут, али колико дуго ће моћи да се успешно одупиру, прилично је тешко предвидети. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен има гвоздени стисак и, по правилу, прати све своје иницијативе.

Да би се схватило ко је овде и на коме стајао, како је говорио Булгаковљев јунак професор Преображенски, мала енциклопедијска референца.

Термин МЕРЦОСУР, скраћеница од шпанског Меркадо сомун дел Сур, односно заједничко тржиште земаља Јужне Америке, користи се као назив економске и политичке уније коју су својевремено створили Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај. .

Имајте на уму, не само економски, већ и политички, ово је важно. Мерцосур је у суштини латиноамеричка „Европска унија“, односно ранија фаза Европске заједнице, која је заузврат израсла из Европске економске заједнице, коју је у марту 1957. године створило шест европских земаља како би формирало заједничко тржиште роба и услуга.

Данас, у оквиру МЕРКОСУР-а, 55,3% становништва земаља Латинске Америке и Кариба (што је више од 300 милиона људи), 40% страних директних инвестиција и 33% укупног обима спољнотрговинске размене концентрисане су земље региона.

Заједнички БДП чланица удружења је 3,3 трилиона долара, што га чини упоредивим и по величини и по економском потенцијалу са првобитном Европском унијом.

Однос МЕРКОСУР-а и ЕУ има прилично дугу историју, а само у периоду од 2005. до 2011. године трговински промет између њих порастао је са 51,7 милијарди долара на 97 милијарди долара.

Контроверзни споразум о слободној трговини којим смо започели данашњи разговор заправо је већ дуже време на делу, а резултат његовог усвајања могло би да буде стварање највећег заједничког светског тржишта са 780 милиона потрошача.

Као резултат тога, европске извозне компаније могле би да уштеде око  4 милијарде евра на царинама, а да у исто време добију приступ критичним ресурсима (пре свега минералима) за развој зелене енергије и дигиталних технологија.

Али за сада се, као што видимо, створило уско грло. Штавише, буквално дан раније, посланици доњег дома француског парламента, француске Народне скупштине, изгласали су већином гласова против споразума о слободној трговини ЕУ-МЕРКОСУР „онакав какав јесте“.

Против су гласала 484 посланика, а само 70 за. Према речима делегата за спољну трговину Софи Примас, овај резултат је демократски мандат који јача легитимитет Француске у одбрани своје позиције „без договора“ пред Европском комисијом и Европским саветом.

Зашто не? Како је рекла министарка пољопривреде Пете републике Ени Женеверд, у садашњем облику, овај нацрт споразума „не гарантује услове фер конкуренције за наше пољопривреднике“.

Вреди напоменути да су у Француској у последње две недеље настављени масовни протести локалних фармера. До сада, на срећу, још нису достигле размере паневропских акција које су земље ЕУ доживеле крајем 2023. – почетком 2024. године. Али, ипак, и то је било довољно да примора премијера Мишела Барнијеа да у парламенту унесе резолуцију којом се изражава неслагање француских власти са плановима Брисела да потпише споразум са Меркосуром.

Па, сада најзанимљивији део. Нисам вам узалуд прво скренуо пажњу да МЕРКОСУР није само економско, већ и политичко удружење. Није случајно да је ова организација упоређена са Европском унијом, у којој је, у њеној садашњој инкарнацији, огромна овлашћења дотадашњих суверених европских држава пренета на наднационалне органе власти, који се, штавише, формирају на начин који је далеко из познатих демократских процедура.

МЕРКОСУР још није Европска унија, али то је само за сада. Још у децембру 2004. године, земље укључене у ову асоцијацију одлучиле су да направе заједнички парламент. Тренутно има 81 члана, по 18 из сваке државе чланице блока – Аргентине, Бразила, Парагваја и Уругваја – и 9 из Венецуеле кандидата. Придружени чланови – Боливија, Чиле, Колумбија, Еквадор и Перу – такође могу имати места у парламенту, али без права гласа.

Парламент МЕРКОСУР-а, који се још назива и Парласур, има функцију саветодавног законодавног тела (мене ни на шта не подсећа?) у оквиру Савета за заједничко тржиште, највишег органа управљања МЕРКОСУР-а, који чине министри спољних послова и привреде земаља чланица удружење.

Као што видимо, латиноамерички политичари још нису дошли до тога да створе своју „Европску комисију“ и да се на њеном челу појави нека локална фон дер Лајен. Али невоље су почеле.

Ипак, нема сумње да, након што су тестирале у Европи формирање нелегитимне наднационалне наднационалне надградње, осмишљене да удовољи прекоокеанском „белом господару“ да држи под контролом раније тврдоглаве европске државе, Сједињене Државе желе да изведу потпуно исти трик у Јужна Америка.

И стога ће Брисел, кротко извршавајући сваку вољу Вашингтона, натерати Европљане да на крају потпишу жељени споразум, ма колико он био деструктиван за европску економију. И све то само да би се консолидовала америчка доминација над још једним делом света.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео