Немачка шаље 16.000 миграната на Балкан – да ли Србија постаје паркинг за Европу?

Немачка је одлучила да депортује око 16.000 миграната у Хрватску, а постоји опасност да део тих миграната заврши у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији, сматра професор геополитике Срђан Перишић.

Прича о асимилацији миграната у европска друштва пропала је, а водећа земља ЕУ и најгласнија заговорница мигрантске политике и њиховог насељавања на Стари континент не може више да се избори са сопственим жељама и амбицијама.

Немачка је још прошле године у складу са споразумом „Даблин 3“ хтела да депортује 74.622 миграната у друге земље ЕУ, а само Хрватској су проследили 16.704 захтева за преузимање азиланата. По овом споразуму, за било ког човека који потражује азил надлежна је она земља чланица Европске уније у којој је та особа први пут ступила на ЕУ тло. Док се Италија противи оваквом захтеву, хрватске власти су спремније на сарадњу и, по наводима западних медија, средином јуна је један „Даблин лет“ са мигрантима пошао за Хрватску из Штутгарта.

Где ће завршити депортовани мигранти

Геополитички коментатор и стручњак за међународне односе Срђан Перишић верује да је депортација миграната из Немачке у Хрватску само први корак, а да су право одредиште на које их шаљу Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија…

На питање на који начин то може да се деси, Перишић објашњава да Немачка пребацује мигранте у Хрватску, а Хрватска, независно од Европске уније, може насилно покушати да их пребаци у другу државу, или их може само довести до своје границе и упутити на државу из које су у Хрватску првобитно ушли, а то само могу бити Србија или Босна и Херцеговина.
Ти мигранти су, како каже, регистровани и то је учињено оног тренутка када су први пут ушли у Хрватску, а то хрватским властима пружа увид у податак одакле су дошли. Хрватска се, сигуран је наш саговорник, учинити све да се „реши“ тих миграната и обратиће се Србији и Босни и Херцеговини, за шта ће имати подршку из Немачке.

По истом принципу, у Србију се из Немачке враћају сви Роми, без обзира да ли долазе из Македоније, Албаније, Грчке, а Перишић подсећа и на насилно гурање азиланата преко граница за време мигрантске кризе, када су многи од њих јендоставно, у недостатку решења, живели на „ничијој земљи“, јер нису могли ни у земљу ни из земље.

Немачка је под владом Олафа Шолца донела овакву одлуку јер једноставно не може да се избори са приливом миграната, као што је то радила ранијих година. Економски пад Немачке то је учинио неизводљивим и лишио их је социјалних могућности да своју мегаломанску идеју спроведу у дело.

То је овде прави проблем и мислим да Немачка и у овом случају, као и у многим другим питањима везаним за Србију, није политички искрена. Они ни сада не говоре истину до краја, а то је да циљ Немачке није да ти мигранти заврше у Хрватској која је у политичком и геополитичком смислу потпуна продужена рука Немачке, већ да они заврше на Балкану, рекао је Перишић за Спутњик.

Србија да предузме мере

Србија, сматра Перишић, исто као ни Хрватска или Мађарска, овакав расплет догађаја не жели и мора да га одбије. Да ли она има потребну снагу да то и уради, друго је питање, али у сваком случају не сме дозволити тако нешто, јасан је Перишић.

Међу тим мигрантима које Немачка враћа има криминалаца, екстремиста, вероватно и терориста против којих поступке већ воде немачки судови и који су већ тамо робијали. Србија је мала земља и да ли се она поред свих геополитичких и економских проблема може изборити са оваквим проблемом са којим ни Немачка као водећа земља ЕУ не може да се избори? Наравно да не може. Тек она не може да прими толики број миграната, а уз то нови константно надиру са Блиског истока.

Он подсећа да су још прошле године постојали наговештаји да је циљ Израела да Палестинци из Газе буду расељени по целом свету, конкретно да дођу на Косово и Метохију.
Перишић сматра да ће Србији бити тешко да се избори са притиском који ће на њу неминовно ставити Немачка у вези са овим питањем. Иако је Република Србија у више наврата јасно нагласила да не жели да постане „паркинг за мигранте“ и упркос томе што није потписала ниједан уговор који је на слично обавезује, он верује да то Немачку неће зауставити у својој намери да мигранте из Европске уније покуша да „паркира“ управо на Балкан.

Где је запело са асимилацијом

Иако су прогнозе везане за мигранте углавном спекулације, временом се показало да су се све некадашње спекулације претвориле у реалност, објашњава наш саговорник. Нико није могао пре десетак година, када су миграције већ увелико почеле, да предвиди да ће Немачка почети да враћа азиланте.

Мигранти су у Немачку првенствено дошли из економских разлога, а Немачка их је из својих економских потреба и прихватала. Сада их из других, али исто економских разлога, депортује. Међутим, Перишић објашњава да је то само део разлога. Постоји и идентитетски, културни, цивилизацијски разлог који је врло једноставан – мигранти не могу да се асимилују у европска друштва.

Идеја асимилације муслиманског и другог блискоисточног становништва пропала је и пре самог њиховог доласка. Приче о мултиетничности су се заснивале на идеји да ће се мигранти одрећи свог идентитета, а да ће уместо њега прихватити површни идентитет Европске уније. Тај испразни идентитет углавном се заснивао само на језику и веровало се да је прихватање новог језика бити довољно да мигранти постану грађани земаља чланица ЕУ.

Тај концепт је срушен у Француској пре више од тридесет година. Већина људи из афричких земаља живи у Паризу, али у мигрантским гетоима, а доселили су се тамо још осамдесетих и деведесетих година прошлог века, када још нико није ни говорио о миграцијама. Тај концепт интеграције у европска друштва доживео је крах.

Они не желе да се одрекну сопственог идентитета, а да уместо њега прихвате некакав непостојећи европски идентитет и Европа није никакав амерички „мелтинг пот“ где се у једно стапа конгломерат најразличитијих народа и нација. Иако се Европа својевољно одрицала сопственог идентитета да би прихватила мигранте, тако нешто, тврди Перишић, једноставно није извољиво на Старом континенту.

Мађарска већ дуже времена чврсто стоји на свом становишту и супротставља се оваквом наративу. То иде отежано, али се ипак јасно противи и Европској унији и њеним мигрантским квотама. Перишић верује да ће они и даље у томе успешно истрајавати.

Питање је сад са другим земљама ЕУ које слепо слушају и Брисел и Немачку, а то је пре свега Хрватска, каже Перишић, уз оцену да се иза свега крије права агенда, а то је да сви мигранти који су ишли преко балканске руте и заврше – на Балкану.

Спутњик