Самовоља Маријане Трбовић Петковић у лозничкој Гимназији “Вук Караџић”
Лозничка гимназија
Самовоља Маријане Трбовић Петковић у лозничкој Гимназији “Вук Караџић”
У Лозници је последњих година све само не досадно. Поред редовне неспремности државног апарата на зимске услове, вишедневног нестанка струје у лозничким селима, препуцавања између вође Удружења „Не дамо Јадар“ и нове градоначелнице, Драгане Лукић ову варош потресају дешавања и једне, некада по достигнућима њених ученика и наставног кадра елитне школе. У питању је Гимназија „Вук Караџић“ која је све више под контролом горе поменутог удружења и Маријане Трбовић Петковић.
Ми, забринути родитељи, али и један број наставника, желели смо да се јавност упозна са догађајима који трају већ неко време а који су кулминирали са новонасталом политичком ситуацијом у земљи.
Наиме, Маријана Трбовић Петковић која у овој школи дужи низ година предаје српски језик је уједно и председник једног од четири призната синдиката и као таква има одређен утицај у школи. Њен повлашћен положај у школи некога ко ту не само ради, него често и доноси одлуке, траје нарочито од када је на месту директора и садашњи директор Дарко Несторовић чији је први мандат остварен понављањем гласања док се дотични није изгласао. Сазнали смо да је на ову позицију постављен управо садејством тадашњег градоначелника, Видоја Петровића и Маријане Трбовић Петковић која се као председник синдиката није либила да тај положај злоупотреби и „приволи“ бројне колеге да за истог гласају. Поједини запослени у школи додају да је директор уцењен од стране поменуте наставнице српског језика, али нико није хтео да каже тачно чиме. Ко год није био по вољи Видоју Петровићи и Маријани Трбовић Петковић, тај у Гимназији није могао да ради одакле би ако би и био примљен, убрзо био отпремљен. Такав је случај са наставником који се бунио због изградње брзе саобраћајнице, са наставницом из супарничког Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и многим који у овој школи нису могли да остваре своје права на рад јер су или били неподобни или су часови који су им по закону припадали, додељивани онима који су били по вољи да ли Видоју Петровићу или Маријани Трбовић Петковић.
У холу Гимназије поједини родитељи и наставници тихо шапућу да су са Петковићкине стране били упућивани да регистрацију и техничке прегледе обављају на радном месту њеног супруга, једног од истакнутих лидера Удружења „Не дамо Јадар“, Небојше Петковића.
Каква је ситуација у Гимназији описује чињеница да су неки ученици неоцењени а да неки нису стигли да поправе оцене. У страху од реваншизма, већина родитеља још увек не иступају јавно и званично, а наставници су става да не желе да ризикују и изложе се бројним непријатностима које би уследиле уколико се јавно огласе и наводе да је већ било случајева тражења заштите од директора који, из само њему познатих разлога, није успео да неке запослене заштити од беса Маријане Трбовић Петковић. Како кажу просветни радници ове школе, ни инспекција која је редовно била најављена неколико месеци раније, није примљена у школу. Да ипак није све тако црно сведоче како бивши, тако и садашњи ученици који кажу да се доста могло научити сваки пута кад је извесни Нешо Гугл држао часове уместо госпође Петковић, а да тога није ни био свестан. Ученици су му толико захвални да су хтели чак и на прославу матуре да га позову.
Свесни да је ситуација у земљи незавидна и да је потребна акција свих нас како би се формирало једно праведније друштво, морамо знати да тако нешто не може да се постигне на силу нити су то темељи на којима правда може почивати. Апелујемо да се надлежни позабаве ситуацијом у Гимназији „Вук Караџић“ и самовољом госпође Петковић која превазилази њена законска овлашћења али и основна етичка начела професије просветног радника.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
