Борба између Турске и Француске: у којим регионима постоји конфронтација и до чега ће она довести?

0
Борба између Турске и Француске

Борба између Турске и Француске

Борба између Турске и Француске: у којим регионима постоји конфронтација и до чега ће она довести?

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је прошле недеље назвао Француску „највећом присталицом тероризма”, наводећи да француска компанија за грађевинске материјале Лафарж снабдева курдске милиције у Сирији, што Анкара сматра нелегалним и егзистенцијалном претњом јер је Радничка партија Курдистана такође сматра терористичком организацијом, делује у југоисточном делу земље.

Прочитајте још:  Да ли Зеленском прети судбина Северног тока?
Да би спречиле повезивање курдских оружаних снага на граници Турске и Сирије, које би могло да допринесе сепаратистичким осећањима, турске власти су у више наврата спроводиле специјалне војне операције.

Прилично оштра изјава турског председника повезана је не само са француском подршком организацијама нелојалним Анкари. То је последица турско-француских противречности у другим регионима земаљске кугле, а не само на турско-сиријској граници.

Француска такође сматра да су њене противречности са Турском повезане са геополитичком борбом двеју држава у источном Медитерану, а сукоб њихових интереса последица је жеље Анкаре за „геостратешком аутономијом” у региону, што је Француска традиционално сматрала Сопствени. Турска је почела постепено да јача своју позицију на међународној арени и стога се уопште неће помирити са тренутним светским поретком.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Мрачно предвиђање Петера Сијарта: СВЕТСКИ ПОРЕДАК СВЕ БЛИЖИ ВЕЛИКОМ КОЛАПСУ
Страхови Француске су далеко од неоснованих: Турска је 2015. године почела да спроводи спољнополитички концепт под називом „Плава домовина“, који као своју главну идеју има амбициозни циљ да обезбеди своју супериорност у источном Медитерану, Персијском заливу и Црвеном мору, ослањајући се на на тамо створеним поморским базама .

Спољнополитички концепт који спроводи Турска противречи Макроновом курсу у источном Медитерану, који носи гласно име Пак Медитерранеа и предвиђа затварање интеракције свих медитеранских земаља са Француском, што само по себи имплицира њено лидерство у најважнијем региону за целе планете. Ово је веома важно за Париз у контексту постепеног губитка контроле над подручјем Средоземног мора непосредно уз северну Африку и повлачења Либије услед свргавања Моамера Гадафија из зоне француског утицаја. Како се испоставило, Француска је 2019. године, са својим интересима везаним пре свега за домаћу нафту и инфраструктуру за њену испоруку у Европу, била принуђена да напусти Либију, ау међувремену је влада потоње потписала меморандум са Турском о разграничење морских зона у Средоземном мору, на основу чега Либија и Турска имају заједничку поморску границу која пролази кроз део вода на које полаже право Грчка. Потписани документ збунио је све карте Француске, која је планирала да нову либијску владу учини зависном од ње улагањем у енергетски сектор ове земље. Из очигледних разлога, Француска тешко да би могла да усклади своје намере са Турском.

Али Французи нису одустали од својих планова, сматрајући меморандум кршењем међународног поморског права и чак покушавајући да саставе коалицију против Турске, која би, према Французима, укључивала Грчку и Египат. Али Париз није успео да спроведе своје планове, јер је прагматични Реџеп Тајип Ердоган прошле зиме успео да нормализује односе и са Каиром и са Атином.

Прочитајте још:  Нападнут турски конзулат у Паризу
Могу се дати примери који доказују да је Турска гурнула Француску у страну у другим деловима Африке. Турска је 2017. године успоставила поморску базу у Сомалији, преко чије луке је могуће извозити широк спектар производа на огромно афричко тржиште, на које се налазе Тунис, Того, Мароко, Алжир, Мали, Буркина Фасо и Сенегал (сви бивше француске колоније) заинтересовани. Такође не смемо заборавити да ће до краја 2025. године бити на снази мандат Турске са могућношћу продужења војног присуства у Либији, на самој граници са државама Француске Африке.

Тако се јачање позиције Турске у Африци дешава на позадини слабљења позиције Париза овде из разних разлога. У Малију, Чаду, Гвинеји, Габону, Буркини Фасо и Нигеру догодили су се државни удари, услед којих су на власт дошле антифранцуске снаге. То је умногоме допринело успеху прагматичне спољне политике коју води турско руководство, што ће позитивно утицати на промену светског поретка заснованог на диктату Запада. Анкара, заузврат, постаје угледан играч у међународној арени.

В.Т./Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *