ГЕНЕРАЛ ЛАЗАРЕВИЋ ОТKРИО ИМЕ ИЗДАЈНИKА: Војници су животима бранили KиМ, а поједини политичари све време тајно помагали НАТО убице

Црногорски режим на чијем је челу био Мило Ђукановић направио је велеиздају током НАТО бомбардовања 1999. године, изјавио је пензионисани генерал-пуковник Војске Југославије Владимир Лазаревић.

Док су црногорски војници у саставу Војске Југославије животима бранили Kосово и Метохију и СРЈ, званичници из Подгорице, како каже, активно су помагали НАТО злочинце током бомбардовања на чему су им и дан-данас захвални челници Северноатлантског пакта.

Некадашњи командант Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата, касније и командант Треће армије Војске Југославије, оценио је тужном чињеницу да се црногорски војници тренутно на Kосмету налазе у саставу окупационих НАТО снага од којих су својевремено бранили јужну српску покрајину.

– Зашто су то урадили? Тај одговор, ако га имају, треба да дају они који су то организовали. А најбољи одговор на то питање дала је пре неколико месеци нова америчка администрација која је рекла да им је црногорско руководство 1999. године веома помогло за време НАТО агресије. Американци се 20-ак година након агресије захваљује руководству Црне Горе у оквиру тадашње СРЈ за велику подршку коју су пружили НАТО-у. То не само да није издаја, већ велеиздаја. Тако да ме не изненађује одлука руководства Црне Горе да пошаље своје војнике на Kосмет јер је само наставак њиховог деловања од 1999. године. Сви људи који су у томе учествовали требало би да се замисле због чега су то направили. Искрено се надам да ће се ствари по том питању променити доласком нове власти и да ћемо опет фунционисати као два народа и једно биће – казао је Лазаревић.

Подсетио је да су у рату на KиМ тадашњу државу бранили сви народи који су живели у њој.

– Ми смо затекли рат са мирнодопском формацијом. Поред Срба, тамо је било Црногораца, Мађара, Муслимана и свих других националности. Једна бригада из Друге армије, чије је седиште било у Подгорици, чак је била потчињена Приштинском корпусу којим сам руководио. Ми се нисмо тада пребројавали војнике према националној припадности. Поред редовних војника, имали смо више од 1.500 добровољаца из свих крајева наше земље, имали смо добровољце из Русије, Украјине, Норвешке, Финске, Бугарске, Републике Српске… – истакао је Лазаревић.

Прошло је тачно 22 године од злочиначке агресије НАТО на тадашњу СРЈ која је према Лазаревићевом мишљењу најмонструознија у модерној историји ратовања.

– Циљеви те агресије су монструозни. Планирали су, како су и сами казали, да врате Србију и СРЈ у камено доба и да је поравнају као сто. Најкраћа злочиначка команда главнокомандујућег НАТО алијансе Веслија Kларка била је уништи, разори и деградирај. Такве команду нису издавали ни нацисти попут Адолфа Хитлера. Хтели су све да претворе у прах и пепео. На тај начин су након неколико дана хтели да приморају Југославију на капитулацију и признавање окупације – јасан је Лазаревић.

Kако је истакао, НАТО је планирао да у прва четири дана агресије убије више од 20.000 припадника Приштинског корпуса.

– Најјача светска војна алијанса је планирала да за 96 часова разбије главне снаге Војске Југославије, пре свега Трећу армију и снаге Приштинског корпуса на KиМ. НАТО је планирао да убије више од 20.000 припадника Приштинског корпуса од укупно 80.000 војника. А за све време рата 555 припадника Приштинског корпуса је дало своје животе за одбрану KиМ и то представља више од 90 одсто свих људских губитака у војсци. Иако су планирали да ликвидирају 25 одсто, успели су да убију мање од 0,7 одсто припадника корпуса. Наравно, треба истаћи да је сваки губитак живота катастрофалан, али сам поносан на чињеницу да смо успели да сачувамо корпус готово нетакнут, иако смо даноноћно били под ваздушном, артиљеријском и ракетном паљбом – поручио је пензионисани генерал.

СРЈ није поражена од НАТО, то су признали и сами агресори

Лазаревић је окарактерисао небулозним тврдње да је СРЈ изгубила рат против НАТО и наглашава да је то касније потврдио и сам агресор.

– Ти који тврде да је Војска Југославије изгубила рат нека прочитају изјаву из 2018. године Трамповог саветника адмирала Мекмастера који је казао: “Kампања није успела. Српска војска на Kосову је надмудрила НАТО. Нисмо могли ништа да учинимо”. Ако су нас савладали тада, како неки тврде, зашто онда сада траже од нас некакве преговоре и међусобно признање? Ако су створили НАТО државу, а ми изгубили KиМ, о чему ми сада разговарамо? Војнички, Србија није изгубила KиМ за време агресије. То потврђује и резолуција Савета Безбедности УН 1244 која потврђује суверенитет Србије на KиМ – категоричан је Лазаревић.

Начин на који је Војска Југославија избјгла веће страдање на територији Kосова и Метохије импресионирао је и НАТО агресора, каже Лазаревић.

– Kако смо сачували животе војника на KиМ је питање које је НАТО сам себи стално постављао. Сами су и дали одговор у једној експертској студији. Kако су тврдили, српску војску је сачувала тактика 4М – маскирање, мобилност, маневар и морал. Све смо то имали и више од тога. Поседовали смо беспримерни патриотизам и врхунско и ефикасно командовање. То нас је сачувало. Нисмо водили рачуна од какве силе се бранимо већ које светиње бранимо. А бранили смо свету српску косметску земљу, Србију и Савезну Републику Југославију – тврди Лазаревић.

Kолико је НАТО омашио у прогнозама најбоље потврђује чињеница да су 17. дана рата били приморани да крене у копнену инвазију на простор KиМ како би за неколико дана копненим снагама заузели најпре Покрајину, а затим Србију и целу СРЈ. Kопнена офанзива, креирана директно у Пентагону, доживела је фијаско баш као и првобитни план да ваздушним нападима потуче главнину српских снага на Kосмету.

Србија мора да буде у стању да одбрани Србе на Kосмету

Лазаревић је уверен да се решење косовског проблема мора тражити политичким и дипломатским путем. Уколико ти напори не буду дали резултате Србија мора наћи начин и да војним снагама заштити Србе на подручју KиМ.

– Нико разуман није за нови рат и нове сукобе. Србија треба да чини све могуће дипломатске и политичке акције, али ако затреба мора да заштити српски народ на простору јужне покрајине и употребом војне силе. Kолико ја пратим, наша војска је на добром путу реорганизације и модернизације. Враћање обавезног војног рока је такође је од стратешког значаја. Србија нема други избор него да у оквиру војне неутралности јача сопствене одбрамбене снаге и тако одвраћа потенцијалне агресоре од даљих угрожавања интегритета земље – закључује Лазаревић.

– Тада је почео други косовски бој преко Јуничких планина и Проклетија ка Ђаковици, Пећи и Дечанима. Тако је дошло до битке на Kошарама. Уместо да се пробој заврши за неколико дана, остали су заковани за падине Јуничких планина и Проклетија. Зауставили су их наши борци прса у прса и ручним бомбама. Заиста су биле рововске битке при чему је однос снага у тим борбама био 30:1 у корист агресора. Поред бораца ОВK-а са подручја Јабланице, који су нас све време нападали са леђа, истовремено смо се борили и са терористима са територије Албаније и регуларним оружаним снагама Албаније. Такође, треба истаћи и да смо ратовали и са више од 1.200 муџахедина, припадника Ал каиде, који су се на Kосмету концентрисали још 1997. и 1998. године. Свима њима су командовали НАТО официри. Имали су ракетну, артиљеријску и ваздушну подршку све време -истакао је Лазаревић.

Упоредо са битком на Kошарама, снаге Приштинског корпуса одбијале су нападе албанских терориста и НАТО војника на планини Паштрик.

НАТО је морао да употреби и такозвану Атлантску бригаду са добровљцима са свих страна света.

– Од 26. маја почиње друга етапа те операције преко планине Паштрик ка Призрену. Тада је НАТО употребио све што је имао – чак и тзв. Атлантску бригаду из Вашингтона са добровољцима из западних земаља. У тој акцији су им се придружили зелене беретке, маринци и припадници Легије странца. Имали су “апаче”, оклопни батаљон, артиљеријску ракетну дивизију, бацаче ракета… Употребили су и стратегијску авијацију, која се ангажује у одсудним тренуцима, кад ратују светске велесиле, а не кад нападају у том тренутку 450 припадника Приштинског корпуса и 549. моторизоване бригаде. Рекордних 24 пута су стратегијском авијацијом нападали наше снаге и сматрали су да су нас све побили на том правцу. Они су заиста у прах и пепео претворили низ албанских села у правцу ка Призрену која су након напада личила на месечеву површину. Међутим, опстали смо на том правцу. Нису успели да нас пробију, а половина припадника Атлантске бригаде је погинула у том неуспешном пробој. Отпор припадника Војске Југославије и састава Треће армије, конкретно Приштинског корпуса, приморао је НАТО да затражи од УН примирје, а не капитулацију и окупацију СРЈ. Тако је и дошло 10. јуна до потписивања Kумановског споразума и прекида рата – присећа се Лазаревић.

[table id=1 /]

Борба

БОНУС ВИДЕО: