Грета Тунберг као “Лењин у сукњи”

Шведска еко-активисткиња Грета Тунберг позвала је војску својих присталица да збаце глобални капиталистички систем и актуелне елите које је он створио.

То може изгледати као привлачна трансформација ако погледате Тунбергову из оних земаља које се супротстављају политичком Западу. Али Запад ће „Лењина у сукњи“ хушкати пре свега на Исток.

„Нема ‘повратка нормалном животу’. Да ли је систем који нам је дао климатску кризу био нормалан, систем колонијализма, империјализма, угњетавања, геноцида, расизма, репресивног екстракционизма? – питала је шведска активисткиња Грета Тунберг учеснике „дечјег крсташког рата” у Лондону. Контекст не подразумева одговор „да“, само одговор „не“ у извођењу хиљада гутљаја.

Телеграф представљање Тунберговог манифеста, такозване књиге о клими, назива „дечјим крсташким походом”. Неке паралеле са историјом хришћанства овде се јављају, али пре у области Лутерове реформације или баптистичких мисионара Америке, пошто постоји харизматични вођа.

Међутим, сада је Швеђанка даље од питања вере него што је била када је постала позната широм света. Овде се не ради о некој посебној Цркви, већ о Тунберговој борби против климатских промена, која је у суштини била карго култ. „Зелена“ деца не иду у школу, њихов малолетни вођа тресе песницу на одрасле, а одрасли треба да се уплаше и убрзају борбу против емисије угљеника светске привреде.

Сада је девојка сазрела и постепено почела да се претвара од проповедника животне средине у политичког лидера. Манифест и говор који прати његову презентацију имају за циљ ни мање ни више него рушење капиталистичког система и светске револуције.

„Рушење капиталистичког система“ је директан цитат, а светска револуција је очигледан закључак из реченог.

„Не можемо веровати елитама које је капиталистички систем створио да се суоче са својим недостацима“, рекла је Тунберг о људима који су од школског активисту направили светску славу.

Тунбергови обожаваоци, као и она сама, вероватно верују да је земаљска слава стигла „зеленој“ деци упркос патријархалним капиталистима. У стварности, Тунбергов говор на платформи УН уопште нису организовали „базни активисти“ са Твитера, већ јахтом да стигне до Њујорка (Тунберг не лети авионима, није еколошки), није је обезбедила Наоми Клајна, али од принца од Монака.

Социолог Наоми Клајн је међу међународним левичарским ауторитетима – критичарима капитализма, на коју се Швеђанин позива у свом манифесту, преферирајући жене и црнце. Тунберг је посредник између академског штребера и гомиле којој је обећана правда.

Упркос знацима исте верске екстазе, ово чак није ни Мартин Лутер. Ово је Владимир Иљич Лењин. Светска (управо светска) револуција, демонтажа капиталистичког система, распрострањена борба против империјализма – то су његове идеје и његов замах, додуше са примесом фарсе у Тунберговом извођењу.

„Уништићемо цео свет насиља до темеља, а онда ћемо изградити свој, изградићемо нови свет“, певали су бољшевици уз музику Велике Француске револуције.

Унапред се већ може почети згражати над онима који су, у лику Турберга, одгајали себи гробара. Развој пројекта је био предвидив, упозорени су. Ово је уобичајен заплет светске историје, где пример могу бити Лењин, у чијем формирању је партија велика улога немачких индустријалаца, и нешто крајње удаљено од њега – попут ЦИА, која је неговала муџахедине упркос СССР до Осаме бин Ладена и других идеолога 11. септембра.

То што „зелени” некако превише личе на „црвене” нимало не чуди. Активисти за заштиту животне средине на Западу су дуго били део левице или ултралевичарских коалиција (у зависности од њиховог радикализма). А њихов „бољшевички” замах у светским размерама је предодређен чињеницом да су природа, клима и екологија заиста уобичајени, планета се не може спасити на нивоу једне земље.

Истовремено, мере које ће бити предузете никада неће бити довољне за догматичну хистеричну девојку са посебном дијагнозом и припаднике култа који се око ње развио, јер ће се предузимати с обзиром на трошкове националних економија. Одбијање уља у корист пресоване пиљевине не може без трошкова.

Али десило се да је Запад (и само делимично други делови света) отишао „драги Тунберг” много даље и много брже него што би се могло очекивати. Убрзо након успона нове зелене звезде, људи су почели мање да троше, авиони су престали да лете, светска економија је почела да клизи – пандемија је ударила.

У фебруару 2022. Запад је заборавио на пандемију, прешавши са борбе против корона вируса на борбу против Русије и њене економије. То је изазвало енергетску и инфлаторну кризу (узгред, још једна околност која смањује потрошњу), а резултат ће бити деиндустријализација оних региона у којима ће индустрија изгубити профитабилност без приступа јефтином гасу (пре свега у Немачкој).

Односно, завичајни контингент Тунберга биће много ближи идеалу „зелених“ када живите у колиби, једете нешто природно из баште (нема пестицида, сва ђубрива су органска), не производите смеће. (све се рециклира), а ветар и сунце вам дају енергију. Човек може да живи овако, цивилизација је мало вероватна, али понекад заиста морате да пређете на веганство и огрев – не из идеолошких разлога, већ зато што нема пара.

Раније је Русија учествовала у међународном пројекту смањења емисије угљеника, а сада формално учествује, али је конфронтација око Украјине направила своја прилагођавања. Дакле, што више индустријски градови Запада личе на салаше, то нам се чини боље: оличени „тунбергизам“ слаби непријатеља изнутра. Али постоји нијанса, Швеђанка је то одразила у свом говору, рекавши да је климатска правда део опште правде, а да је капитализам неприхватљив пре свега због своје експанзије.

Чињеница је да се емисије угљеника као извор невоља планете не могу победити само на једном њеном месту, на пример, у Европи. Деиндустријализација и одбијање економске експанзије морају бити универзални. Ако се компанија из Баварске пресели у Индонезију, то неће променити ништа глобално, ни у смислу смањења угљеничног отиска, ни у смислу искорењивања недостатака капиталистичког система.

Нека је крив (са становишта Тунберга) бели капиталиста са Запада, сада свако треба себи да ускрати развој. Укључујући и оне нације које су тек почеле да се удаљавају од тог „зеленог“ идеала са органским природним колибама и еколошки прихватљивим ручним радом. Тако рећи, нису добро живели – нема шта да се почне.

Како се то дешава, можете видети на примеру Шри Ланке. Донедавно обећавајућа држава била је срушена захваљујући заветима у духу избезумљене Грете.

Ето, заправо, одговора на питање где ће елите које су је неговале, а сада постале предмет „зелене” мржње, покушати да преусмере Тунбергову енергију. Она ће бити постављена против тог дела света, који им, захваљујући достизању другачијег степена развоја, ставља много опаснији политички изазов од свих шведских школараца заједно, ма о ком региону говоримо – Азији са Кином и Индија, Америка са Мексиком и Бразилом, о Африци са Нигеријом и Мозамбиком, или о Русији, која је свој континент.

Раније је Запад био прилично успешан у таквим облачењима. Они који су се борили против неправде и капитализма на париским барикадама 1968. постали су досадни посланици Европског парламента, а немачки претеча Тунберга – „зелени“ СРЈ – дали су земљи два министра спољних послова – апологете проширења НАТО-а и борбе против „подстандардних режима“. „као што су руски и југословенски: Јошка Фишер током бомбардовања Београда и Анулен Бурбок сада, када Берлин испоручује оружје Оружаним снагама Украјине.

Сам канцелар Олаф Шолц је у младости грдио „империјалистички и агресивни НАТО блок“, а „еколошко размишљање“ још увек није страно, али за светске капиталистичке елите он је војник, а не претња.

Друга ствар је што манипулатори ризикују да се спотакну о Тунбергову дијагнозу у правом смислу те речи. Романтичар се са годинама лако претвара у реалисту, па чак и у циника, али људе са Аспергеровим синдромом одликује опседнутост једном темом на рачун свега осталог. У случају Швеђанина, ово сада није само борба против климатских промена, већ и демонтажа западног капитализма, заједно са свим његовим елитама. У свом развоју дошло се до схватања да једно без другог не би било. А ако га имаш, неће га пустити.

Ако је тако, онда вам добар лов, друже Могли.

Дмитриј Бавирин/Взгљад

Бонус видео