ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР ПОДИГАО СВЕТ НА НОГЕ ЗБОГ НОВАКА! Запад боли што један Србин, Балканац, “инфериорна раса” побеђује!!

Новак Ђоковић је завршио такмичење на ју Ес опену пошто је дисквалификован након што је случајно ударио лоптицом у главу линијског судију. Најбољи тенисер света данима је у центру пажње, коментаришу његов случај не само навијачи на друштвеним мрежама, него и тенисери, бивши играчи, добио је подршку од наших спортиста, хуливудских глумаца…

Један човек је посебно скренуо пажњу на себе. Његово име је Горан Шарић, хрватски теолог и историчар. После дисквалификације Ђоковића, он је на свом Фацебоок профилу написао врло интересантан текст који је подигаи Балкан на ноге, али не само Балкан.

– Да ли западњаке боли лоптица или Ноле?

Тог 22. маја била је субота и један дванаестогодишњак славио је рођендан, весело играјући тенис са пријатељима док су му изнад главе пролазили војни авиони који су више од 2 месеца сваки дан бомбардовали његову земљу. Али он се није плашио, као што се нису плашили ни сви они грађани који су тих дана у мајицама на мету дежурали на мостовима, као што се није плашио ни Миленко Павловић кад се сам у неисправном мигу залетео на НАТО ескадрилу. У малом Нолету пробудила се та искра пркоса, она српска потреба да се под било коју цену стане на црту неправди. Годину дана касније отишао је у Минхен, у тениску академију чувеног хрватског тренера Николе Пилића:

– Још тада сам знао да ће Новак бити први – присећао се касније Пилић.

Већ са 14 година Ђоковић је био троструки првак Европе – у синглу, дублу и екипно. 2008. осваја Аусталиан опен са само једним изгубљеним сетом у целом турниру. 2011. везао је 43 победе за редом што је невиђен скор у свету тениса и освојио десет турнира, од којих три гренд слема међу којима и Wимбледон и пет Мастерс турнира. 2012. добија престижну награду Лауресу, као најбољи спортиста света. 2013. наставља са успесима, већ је 100 недеља први на АТП листи. Уследили су бројни трофеји, па повреде и засићење, а онда је Ђоковић показао врлину која краси оне највеће – повратак након пада. Поновно осваја Вимблдон и враћа се на прво место, оно које му припада.

Наш народ каже да вам људи све могу опростити осим успеха. Запад не боли лоптица која је погодила судију у врат. Исто су урадили Аљаж Бедене пре десет дана у Њујорку и Роџер Федерер пре девет година на Аустралиан опену, па нису били кажњени. Запад боли што један Србин, Балканац, “инфериорна раса” побеђује у њиховом “господском спорту” којег лажни енглески џентлмени (ако неко мисли да су Енглези господа, нек дође на Зрће) играју у белим рукавицама. Они који су изградили царства на муци и крви Индијанаца, црнаца, Абориђина, Индијаца, они који су вршили културоциде по целој кугли земаљској (јер кад Пинк пантери украду једну слику то је криминал, а кад западњаци покраду сво благо Инка или Египћана, то је љубав према уметности), они се обуку у бело и уживају у тенису. И сваки пут њихове фаворите у које су уложени милиони евра побеђује један скроман Србин. То што тај Србин не верује у њихове верзије историје, у прислине вакцинације и ђубре које нам шаљу под етикетом прехрамбених артикала још су му додатне “мане”.

– Ноле је најпотпунији човек којег сам у животу упознао – рекао ми је Семир док смо стајали у подножју босанске пирамиде Сунца. Нисам могао, а да се не сложим са тим речима. Своју величину Новак је показао толико пута да ми књига не би била довољна да све опишем, њега није занимало себично гомилање евра и долара, он је скупљао оно благо за које Исус каже да му рђа и мољци не могу ништа – помагао је у тишини не само Србима, већ и Хрватима (више него већина хрватских спортиста), Бошњацима, слао помоћ у разне делове света. За многе од његових хумантираних акција можда никад нећемо ни сазнати.

Ђоковић је архетип савршеног Србина, спој истинске духовности, преданог физичког рада, хуманитарног активизма и успеха у свом послу. Србија неће бити велика онда кад њене карте буду исцртавали кафански националисти који личе на четнике из Булајићевих филмова. Нити док се народ буде залуђивао задругама и султановим женама. Србија ће бити велика онда кад буде као Ноле. Када се врати својој правој историји и истинској светосавној духовности. Тада ће српски успеси заболети запад као Новакова лоптица – стоји у тексту историчара Горана Шарића.

Информер