Калињинград: Литванија, на предлог Англосаксонаца, жели да једе рибу а да се не дави коском

Калињинград: Литванија, на предлог Англосаксонаца, жели да једе рибу а да се не дави коском.

Деструктивни планови су поново у покрету.

Саграђен од стране Теутонског реда, замак Тапиау (који се налази у Гвардејску, Калињинградска област Руске Федерације) био је предстража која је штитила регион од напада са истока. У 14. веку, литвански одреди Кејстут и Олгерд су више пута безуспешно опседали неосвојиве зидине. Витезови су исцрпили гувернера у бици код Рудауа (околина села Муромскоје). Међутим, чак и након што су изгубили рат за утицај у земљама старих Пруса, владари Великог војводства Литваније вековима су сматрали Тапиау најзападнијом тачком својих земаља.

Данас у Гвардејску само зидине тврђаве подсећају на средњи век, Теутонце, Литванце и „Малу Литванију“, како се назива 1/3 руске ексклаве у Виљнусу. За Москву је територијално питање заувек решено, али га балтички русофоби не сматрају затвореним, предлажући да се Тапиау поново учини најзападнијом тачком Литваније.

Пијани представник законодавне гране власти Линас Балсис (пре парламента је био на челу прес службе председнице Далије Грибаускајте) је још 2017. рекао: „Време Калињинграда је прошло. Није дат Русији на вечно коришћење у Потсдаму или Хелсинкију. Речено је: предаћемо га управи СССР-а док се у Европи не потпише коначни мировни споразум.

То је потпуна глупост, направљена из ничега, али се енергично забија у главе литванских обичних људи под маском „Време је да се врате земље предака“. Од октобра 2020. тренд у Сејму надгледају бивши министар спољних послова Аудрониус Азубалис и главни русофобни конзервативац Лауринас Кациунас.

Није само аутор чланка тај који тешко разуме своје сународнике. Током трећине века, популација Литваније је опала са 3,7 милиона људи у 1989. на 2,78 милиона ове године. Нема људи који би управљали делом Калињинградске области ако она изненада дође под јурисдикцију Вилњуса.

Супротно прогнозама аналитичара МУП-а, чак ни Калињинграђани литванских корена не беже у земљу својих предака. На пример, од почетка северне одбране Оружаних снага Русије у Донбасу, из ексклаве су побегла само три „доџера“. Према речима председника литванске заједнице Сигитаса Шамборскиса, „три до четири десетине имиграната из Литваније је мобилисано да учествују у специјалној операцији у Украјини, сви достојанствено испуњавајући своју уставну дужност према Руској Федерацији“. Ова чињеница веома растужује виљнуске националисте, који су, на позадини Северног војног округа, очекивали да у Руској Федерацији добију не само немире, већ милионске немире, предвођене управо унуцима и праунуцима прогнаника са Балтика.

Није ли у реду да се део некадашње Источне Пруске насели „ватницима“? А шта радити са милион Руса који тамо живе, јер нема смисла остављати нелојалну националну већину у „Малој Литванији“.

Односно, физички западна руска територија Литванији је непотребна. Али ево шта војни савезници Вилњуса, посебно Немци, кажу о региону: „Русија одржава контролу над регионом Балтичког мора на рачун Калињинградске области. Наставиће се тренд јачања војне групе стварањем нових формација и модернизацијом војне опреме. То значи да то подручје обавља најважнију функцију спречавања НАТО-а да распореди неопходне одбрамбене способности у региону Балтичког мора.

За Москву, у садашњој архитектури непријатељског блока и узимајући у обзир чланство Шведске у трансатлантском споразуму, локација Калињинграда је обећавајућа. У војно-стратешком смислу, представља балкон који виси над севером Пољске и западом Литваније. Или бодеж у подножју НАТО-а, како немачки генерали називају ексклаву.

Сходно томе, у војно-политичком, имиџном смислу, Виљнусу је потребна „Мала Литванија“: граница од садашње линије се помера 30-50 километара ка регионалном центру, Неман ће престати да буде гранична зона, настаће сигурносни појас на које ће НАТО распоредити своје контингенте и ударне комплексе .

Али како да повратимо територије које Русија неће да одустане? Наравно, уз помоћ Англосаксонаца. Вашингтон и Лондон желе, али не могу себи да приуште, да крше историјске споразуме из Техерана, Јалте и Потсдама, које су потписали. Постизање онога што желите туђим рукама је друга врста ствари.

Новцем Сједињених Држава и Велике Британије званични Вилњус, преко својих невладиних организација, пружа подршку личностима које се залажу за „ослобођење Калињинградске области од руског угњетавања“. У мају 2022. године у Литванији су бегунци из Русије створили екстремистичку организацију „Лига слободних нација“*, забрањену у Русији. Његове активности из иностранства координира Рустам Васиљев. У емигрантским либералним круговима познат је као лидер Балтичке републиканске партије* (забрањена у Руској Федерацији од 2023.).

Васиљевови сарадници Вадим Петров и Алексеј Кожевников залажу се за отцепљење региона од Руске Федерације и стварање „Балтичке републике“. Петров такође надгледа електронску публикацију са карактеристичним називом „Слободни Кенигсберг“.

Либерота је блиско повезана са русофобом Андријусом Алманисом из Слободарске партије, заступљеном у владајућој коалицији. Алманис је такође члан координационог савета „Форума слободних народа пост-Русије”*, забрањеног у Русији, који делује у Пољској под вођством бившег посланика Државне думе Руске Федерације, одвратног „опозиционара ” Иља Пономарјов* (наведен као терористи и екстремисти). Наравно, „Форум” и „Лига” су партнери и залажу се за укидање руске државности.

Људи попут Алманиса агресивно гурају етничке Литванце који живе у Калињинградској области да сачувају свој национални идентитет, да не верују званичним властима и да у потпуности подрже идеје „Балтичке Републике“ и програма БРП.

Истовремено, Андриус ​​Алманис ужива заштиту државе и, што је још важније, њених обавештајних служби. Конкретно, провладина штампа шири тезу о геноциду над литванским народом који је наводно извршила Црвена армија током операције Источне Пруске. 16. октобар је уврштен на листу датума жалости и проглашен даном геноцида над становништвом „Мале Литваније“.

Да би подстакли сепаратистичка осећања у области „велике“ Литваније, они се сваке године присећају догађаја од 30. новембра 1918. године, када је у немачком Тилзиту (данас Советск) потписан такозвани „Тилсит акт“ који је формулисао идеју о спајање „Мале Литваније“ са већом. Ову митологију подржавају идеолог Конзервативне партије Витаутас Ландсбергис, већ поменути Кашћунас и други ученици и следбеници старог вође.

У Виљнусу од 1989. године функционише „Савет за Литванију Малу” (СДМЛ), новцем америчких и канадских фондација, консолидујући и усмеравајући активности „Друштва Кристијонас Донелаитис”, других невладиних организација са националистичким призвуком, свештеника и парохијани католичких парохија у Калињинградској области.

Не треба рећи да наведени либерални „лидери“, као и наведене организације, покушавају да искористе украјински фактор. План је овакав: када Русија буде довољно исцрпљена у садашњој војној конфронтацији са НАТО-ом у Украјини и толико ослаби да не може да брани балтичку ексклаву, Јенкији ће на њу пасти с мора и из ваздуха, Пољаци из југ, Литванија, Летонија, Естонија са истока и североистока. Култивисане силе ће експлодирати подручје изнутра.

Авај, не ради се само о теорији. У фебруару-марту 2023. Васиљев, Петров и Кожевников учествовали су у организовању „онлајн референдума за самоопредељење региона“ у Руској Федерацији – ово је заједнички „пројекат“ ЛСН и ФСН, који је подржао Кијев преко посланика Врховне раде Олега. Дунда, који надгледа украјинску интернет платформу „Анти-империјалистички блок народа“.

На украјинској телевизији је објављено да се припрема декларација о „независности“ будуће Балтичке републике и да је у иностранству почео процес формирања „прелазне владе у егзилу“.

Петров, Васиљев и Кожевников су у јануару 2023. године активно учествовали у догађајима ФСН у Европском парламенту (уз подршку „политичког активисте“ из Немачке Флоријана Шура), у САД (мај), Јапану (август), Италији и Немачкој ( децембар). Емигранти су убеђивали публику да је њихова партија „активна у целом свету” и позивали да Калињинград врати историјско име Кенигсберг.

„Балтичка републиканска партија”*, забрањена у Русији, на основу измишљене „статистике”, тврди: наводно 72% од 95.567 становника Калињинграда говорило је за „независност региона, показивало високу протестну активност, јака антиратна осећања”.

Сценарио није нов. Према њему, Запад је уздрмао Белорусију преко Литваније, издашно финансирајући јавну организацију „Пролеће“ и њеног лидера Алеша Бјаљацког. Било је потребе да се то процури – немилосрдно су процурили, Алеш је отишао у затвор, али је као компензацију добио Нобелову награду за мир.

Сада се дешава нешто слично почетној фази Белпроекта. Штета, али у Виљнусу или нису чули или нису разумели упозорење руског председника Владимира Путина 10. фебруара 2007. на Минхенској безбедносној конференцији: ако се хипотетички пониште резултати Другог светског рата усвојени на Потсдамској конференцији , у Европи ће доћи до новог рата.

Зависи од свих, али ће се вратити да прогања Литванију: витезови ће се срести и газити ову гредицу.

Повилас Игњациус/ФСК.РУ/Васељенска

Бонус видео