Кандидатура тзв. Косова ствара опасан преседан

Упркос заклињању Приштине и појединих западних кругова да би то било у српском националном интересу, косметски Срби стрепе од могућности да КиМ постане члан Савета Европе.

Захтев лажне државе Косово за чланство у Савету Европе (СЕ) стигао је, али је питање да ли ће доћи на дневни ред до септембра. Иза ове акције стоје Велика Британија и Немачка, које отворено лобирају да територија под контролом Уједињених нација постане члан СЕ. Кључну улогу у одбијању приступања Косова, осим Вишеградске четворке, могла би да има Француска, која, иако је признала Косово, није много одушевљена да подржава пројекте који подривају наставак дијалога Београда и Приштине.

Свесни да Србија неће седети скрштених руку и да ће веома одлучно дипломатски реаговати, због чега је доведена у питање могућност да такозвано Косово постане члан ове европске организације, неки западни дипломатски представници направили су стратегију. Паралелно с лобирањем да „Косово” постане члан СЕ кренула је и акција са циљем да објасни и убеди Београд да не треба да се бори против ове одлуке. Штавише, да је улазак Приштине у ову организацију, наводно, у српском националном интересу. Као разлог за тако нешто невладине организације, поједине бриселске дипломате и неки домаћи медији наводе враћање имовине манастира Високи Дечани, коначно формирање Заједнице српских општина и максимално поштовање људских права локалних Срба.

Срби, међутим, стрепе од могућности да КиМ постане члан Савета Европе. Кључни разлози против прихватања захтева Приштине за пријем у СЕ леже најпре у чињеници да су из перспективе Србије Косово и Метохија интегрални део наше територије. Други разлог је то што би овај захтев Приштине могао да угрози процес дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине, који се води под окриљем ЕУ.

Из дипломатских кругова у Приштини наводе да би евентуални улазак „Косова” у СЕ могао да уследи за најмање две године, али да и то није сигурно, јер искуство из прошлости показало је да земље које нису признале Косово не гледају баш благонаклоно на напредак Косова или на пријаве у међународне организације. Наводи се да има држава које су признале независност, али које, попут Пољске, не гласају за улазак Косова у међународне организације. Истиче се и то да „Косово” има политичку мотивацију да чланством у међународној организацији покуша да консолидује лажну државност и статус, док је политичка мотивација Србије да управо то одбије.

„Делује бизарна тактика да се Београд омекша речима да ће Косово све морати да спроведе уколико постане члан СЕ. То је неозбиљно, јер ако нису девет година спровели Бриселски споразум, ни слово Вашингтонског споразума и селективно примењују право, како неком може пасти на памет да тврди да ће СЕ натерати Косово да нешто уради, када то за протекле године нису могли ни Брисел, ни Берлин, ни Лондон”, каже наш саговорник који није хтео да га именујемо. Наводи да ће то бити озбиљна дипломатска битка и да је веома важно када ће се конкретно водити. Истиче да има ту доста нијанси које могу да доведу до тога да тас претегне на једну или другу страну.

„Велико је питање шта ће бити с ратом у Украјини, стањем на Далеком истоку и да ли ће и колико бити у ту причу умешана Америка. Уколико САД буду дале само начелну подршку, од тог посла највероватније неће бити ништа. Уз то, питање је и, рецимо, да ли ће у том тренутку Влада Црне Горе бити просрпска, јер ће се она сигурно уздржати од гласања. Дакле има ту доста нијанси, али евентуални пораз Приштине би сигурно прилично одјекнуо. Какав год био резултат, сигурно ће имати драматичне, трајне правне и политичке импликације”, наводи овај дипломата и каже да му се чини да се, после изласка Русије из ове организације, ствара неки „Савет Западне Европе”.

Наш саговорник наводи да је то опасан преседан у најави и да би по том моделу „косовске кандидатуре” то, колико сутра, могле учинити и друге самопроглашене територије. Кандидата има прилично и издваја, рецимо, да турска дипломатија врло вешто управо преко институција Савета Европе покушавала да осигура неку врсту међународног представљања за институције Северног Кипра.

Пре десетак дана на састанку Комитета министара Савета Европе у Торину министар Никола Селаковић рекао је да би разматрање захтева Приштине за пријем у Савет Европе било у директној супротности с најмање два члана Статута СЕ. Нагласио је да би то у потпуности било супротно Резолуцији 1244 СБ УН и да би то био акт директно уперен против територијалног интегритета Србије, али и јединства Савета Европе као паневропске организације. „Буде ли дошло до развоја ситуације у том смеру, ми ћемо се свим политичким средствима борити против тога и уверен сам да у тој борби нећемо бити сами”, поручио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је нагласио да је нетачна аргументација да је тзв. Косово „црна рупа” у Европи, где апсолутно није присутан Савет Европе са свим вредностима које заступа и надгледа. Наводи да се СЕ у статусно неутралном присуству налази и на територији јужне српске покрајине, где учествује у спровођењу различитих пројеката из области људских права.

Кандидатура се подноси генералном секретару ове међународне организације, који је затим прослеђује Комитету министара. Председавајући комитета има дискреционо право да одлуку уврсти у дневни ред. Ако то учини, најпре се прибавља необавезујуће мишљење Парламентарне скупштине, а затим је неопходна двотрећинска већина унутар комитета изгласава. Након изласка Русије 15. марта, Савет Европе броји 46 држава чланица, те је квалификована већина – 31. Од 46 чланица с правом гласа, њих 12 није признало једнострану одлуку косметских Албанаца (Србија, Грчка, Кипар, Шпанија, Словачка, Румунија, Молдавија, Украјина, Грузија, Азербејџан, Јерменија, БиХ). Дакле, теоријски, за Приштину постоје 34 гласа у Комитету министара. Међутим, теорија је једно, а пракса нешто друго. Иако се чланом 4 Статута СЕ усвојеном у мају 1949. године нигде експлицитно не наводи да кандидат мора најпре обезбедити чланство у УН, тај се принцип, макар и прећутно, доследно примењивао уз свега два изузетка. Западна Немачка и Швајцарска су ти изузеци.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да га не изненађује захтев Косова јер је то афирмација такозване државности, а у СЕ се налазе државе. За „Политику” каже да не може један ентитет који није члан УН, као рецимо Република Српска, да буде члан СЕ.

„То је један препад који се врши од стране Запада, није то иницијатива Приштине. Немојмо се заваравати, јер ништа они не би могли да ураде без свог ’родитеља’, а то су САД. Они покушавају да на мала врата, једном врстом ’кинеске игре сенки’, представе нешто што није држава да јесте и први корак је на тлу Европе, а касније би се то као пример могло превести на неке друге организације. За њих је велики проблем што Србија као матична држава има тапију на КиМ и да без пристанка Београда ниједан отцепљени део не може да буде прихваћен у међународним организацијама. Наш отпор томе треба да буде категоричан и да ми, ако је потребно, и напустимо СЕ као демонстрацију издаје базичних принципа да се тамо могу примити само европске државе”, каже Владислав Јовановић.

Овај захтев Приштине Јовановић тумачи и као бочни притисак на Србију да мало олабави у заштити територијалног интегритета и да, како кажу, гледа интересе мало прагматично, приближи се Западу, мењајући своју стратегију. Каже да разуме наше негодовање које је логично, али да би требало да буде дограђено и практичним потезима, да ми запретимо да нема места за нас и за „Косово”. „Потребно је да се коначно откачимо од тог Вашингтонског споразума и да наставимо с оним што смо успешно радили, то је процес отпризнавања. Било је погрешно што смо се ми уопште обавезивали на тако нешто, јер није упоредиво кад се неко ко нема право да се бори за државу то чини, са правом државе чији територијални интегритет и суверенитет су повређени. То право на одбрану никада не сме да се прекида. То су легална политичка средстава да смањујемо број оних који су признали и то је смртоносно оружје које може САД да освести да почну да омекшавају свој став према овом питању”, истиче Јовановић.

Анђелковић: Одговорити свим средствима

А политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да би протежирање одлуке о пријему лажне државе оставило крупне последице по рад организације у будућности и да би додатно поткопало њен легитимитет. За наш лист наводи да иза тог захтева стоје оне земље које су против српских националних интереса и да због тога истим путем не би могла да крене и Република Српска.

„Не верујем да би евентуални улазак ’Косова’ могао да утиче на наставак дијалога Београда и Приштине јер, руку на срце, тог дијалога нема. Постоји само претварање да је дијалог у току, јер за тако нешто су потребне обе стране. Косовски Албанци ни до сада нису били спремни ни за какви конкретан дијалог и договор, зато што им је неко са Запада рекао да читаву ствар саботирају и да инсистирају на максималистичким циљевима. Да оно што је договорено релативизују. Евентуални њихов улазак у СЕ само би ставио тачку на лажни дијалог који не постоји и било би нам много јасније на чему смо”, каже Анђелковић. Додаје да ако Приштина крене енергично ка СЕ, на нама је онда да одговоримо акцијом повлачења признања лажне државе и свим другим средствима јер, како наводи, ако то не урадимо, онда асистирамо њиховој политици.

Ковачева: Највећа криза од оснивања СЕ

Питање је да ли су земље чланице СЕ заинтересоване за тему која може да изазове неслагања у јеку рата у Украјини, о којем имају јединствен став. Потпредседница парламентарне Скупштине СЕ и посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач каже да је велики број земаља апликацијом Косова био изненађен и да је речено да за тако нешто није моменат, јер се СE суочава с највећом кризом од оснивања ове организације 1949. године. „Јединствени су у ставу да максимално подржавају Украјину. И сада када су коначно јединствени у погледу неког питања свесни су да је ово незгодан моменат и да им не треба нови проблем и нови конфликт о којем се сигурно неће тако лако договорити”, нагласила је Ковачева.

Курти: Припремамо се за апликацију за чланство у НАТО-у и ЕУ

„Поднели смо захтев за чланство у Савету Европе. Вршимо припреме за подношење захтева за чланство у Партнерству за мир у оквиру НАТО-а, а пријавићемо се и за чланство у ЕУ”, најавио је јуче лидер владајућег Самоопредељења Албин Курти. Он се обратио на скупу Сталног савета владајућег покрета у Приштини, пренео је РТС писање медија на албанском језику.

Политика

Бонус видео