Kонопљари траже да се користи цела биљка

0
конопља

Конопља (Фото: Epa/ORESTIS PANAGIOTOU )

Национална асоцијација конопљара Србије жели да се избори за измену Правилника о условима за гајење конопље, а потом и закона.

Национална асоцијација конопљара Србије (НАKС) новооснована је организација која окупља бројна сродна удружења, али и институције које су део пољопривредне, медицинске, хемијске, грађевинске бранше.

Циљ је да се уједињени изборе најпре за измену Правилника о условима за гајење конопље, а потом и закона, а да у међувремену крену да решавају еколошке проблеме па чак и подигну “државу на ноге”.

“Боримо за једну ствар која је врло исплатива за целу државу, а подразумева коришћење целе биљке, а не само стабљике”, појашњава представник НАKС Слободан Стојановић.



ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

План и програм асоцијације је да излечи Србију, развије привреду и село, покрене нове одрживе еко-индустрије, омогући запошљавање, смањи загађења природне средине па и да утиче на смањење масовне економске миграције младих.

“Први потез нам је се напише предлог за еко-решење, јер то је ту, на прагу, ускоро креће сетва, да се добију подстицаји у семену, а онда ћемо у ходу решавати како да се упале тачке за индустрију”, додаје Стојановић и појашњава како би то изгледало у пракси, позивајући се на примере из иностранства.

“Немци поред река сеју конопљу како би их очистили од отрова. Такође, кад две године сејеш конопљу на истој њиви, она је комплетно очисти, можеш да имаш еко-земљиште. Доказано је да хектар конопље мења пет хектара шуме како у биомаси, тако и у прочишћењу ваздуха. Можемо у априлу да почнемо да сејемо конопљу, а будући да бисмо правили густе засаде који би чистили земљу, уједно бисмо успели да активирамо део по део других индустрија. Ту је грађевина, јер ако од 2,5 хектара стабла добијеш кућу од 45 квадрата под кров, онда можемо да поклањамо по једну годишње. Сарађујемо са канадском фирмом Јуст БиоФибер која прави блокове од конопље и хоће да им испоручимо 1.600 тона блокова годишње, али из чега ако нам држава има такве законе да је то неисплативо, јер дозвољава коришћење само стабљике, јер она кошта 70 евра по тони, а добијеш четири тоне на хектару и ко ће је, онда, сејати зарад тога?”, пита саговорник Дневника.

Прочитајте још:  Kолувија покренуо петицију за „рехабилитацију конопље“: Потпис дало преко шест хиљада грађана



Према његовим речима, Немци који желе да купе уље ЦБД-а у Холандији, не могу то да ураде са рецептом свог лекара, већ оног који ради у држави у којој се купује, па се Стојановић пита зашто ми не бисмо развили такав бизнис па и по три пута мањој цени него по Европи, а која би и тада била исплатива за произвођаче.

“Може производња да се пребаци на Хемофарм и Галенику за почетак, онда ће наше бање радити 365 дана у години, код нас ће и странци лечити леуком, МС, карцином, а буџет државе се пуни. Желимо да развијемо читаву индустрију, а прича са ЦБД-ом је само ’пумпа’ која све покреће. Били смо други извозници конопље на свету за време Тита, имамо добро знање и ми можемо друге да учимо”, истиче Стојановић.



Дневник

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *