Kредити за опоравак привреде од вируса биће јефтинији

1

(Фото: Depositphotos/okuka67)

Народна банка Србије (НБС) смањила је референтну камату за 50 базних поена на 1,75 одсто и тиме је практично послала поруку да ће новац за опоравак привреде од последица вируса корона бити јефтинији. Народна банка Србије је несумњиво следила политику најважнијих централних банака попут америчког ФЕД-а и Европске централне банке, које су то већ учиниле.

Да ли је то довољно и има ли наша главна банка још неке могућности да помогне привреди? Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то добра мера, али да није сигуран колико може да помогне. Теоријски, Народна банка може да смањи обавезне девизне резерве. Међутим, како их је раније већ смањивала, дошла је до границе када то више није могуће.

– Размере пада привредне активности још не можемо да проценимо. Ова криза је другачија од других, и то не само због вируса корона. Тржишта су и пре тога била загрејана због превеликог раста цена акција који је био узрокован бројним факторима, али не и привредним растом. Сада се тај балон издувава – каже Живковић.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, каже да је потез Народне банке у погледу смањивања главне камате добар, али сматра да неће моћи превише да санира последице вируса по привредну активност.

– Идеја је да појефтине динарски кредити и да предузећа изаберу њих због мањег ризика. Видећемо каква ће бити реакција банака и да ли ће оне смањити цену зајмова, јер их не чини само базна камата. Сем тога, питање је и тражње за њима, да ли ће се предузећа задуживати – каже Радосављевић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Ниже цене горива у Хрватској и Црној Гори

Народна банка, каже он, није могла ништа више да уради, али може влада, која, по његовом мишљењу, треба прецизно да одмери коме треба дати паре, јер није поента паре само потрошити. Кључ за помоћ налази се у рукама државе и треба видети коме и када се могу дати финансијске олакшице или директне субвенције или одложити плаћање обавеза, пореза.

– Ако привреда не буде радила, неће имати ко да плати порез. Биће проблема и са ликвидношћу предузећа. Такође, смањује се тражња. За сада знамо да су највише погођени туризам и транспорт – каже Радосављевић.

Народна банка је саопштила да смањењем референтне камате у условима ниских инфлаторних притисака додатно подржавају кредитни и привредни раст. Кретања на светском финансијском тржишту последњих дана су под снажним утицајем ширења вируса корона – светске берзе су у паду, а расту цене сигурних облика улагања, попут злата или државних хартија од вредности развијених земаља. Повећана неизвесност представља ризик по глобални економски раст, услед чега релевантне светске институције смањују прогнозе раста светске економије за текућу годину.

У оваквим условима, водеће централне банке у свету (Федералне резерве САД, Банка Енглеске, Банка Канаде и Банка Аустралије) претходних дана су смањиле своје основне каматне стопе и објавиле да су спремне да предузму све расположиве мере у циљу спречавања негативних последица ширења вируса корона по глобални економски раст. Сличне активности у релаксацији монетарних политика очекују се и од других централних банака (пре свега Европске централне банке). То би требало да допринесе смањењу неизвесности на међународном финансијском тржишту и задржавању повољних услова финансирања у наредном периоду.

Прочитајте још:  ШТА НА KРАЈУ KАРАНТИНА "Не могу напоље, држава не зна ко издаје потврду!"

– Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике Извршни одбор је донео имајући у виду домаће факторе, појачане ризике из међународног окружења у правцу нижег глобалног раста и оцену да су инфлаторни притисци по том основу додатно ублажени у односу на фебруарску средњорочну пројекцију. Народна банка свакодневно пажљиво прати кретања на међународном тржишту и процењује њихов могући утицај на домаћу економију. У складу са тим, спремни смо да и у наредном периоду благовремено реагујемо свим расположивим инструментима како би евентуални негативан утицај поменутих глобалних кретања на домаћу економију био сведен на најмању могућу меру.

Пуна координација мера монетарне и фискалне политике биће настављена, што ће омогућити очување остварене макроекономске стабилности и смањење негативних ефеката дешавања у међународном окружењу – наводе у НБС.



Јована Рабреновић / Политика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Kредити за опоравак привреде од вируса биће јефтинији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *