Неуспех мисије Олафа Шолца у Јужној Америци

Неуспех мисије Олафа Шолца у Јужној Америци.

Није било могуће превазићи „проруска осећања“ Латиноамериканаца.

Неуспехом се може сматрати турнеја немачке канцеларке у Аргентини, Чилеу и Бразилу. Било је много речи, обећања и разметљивог дружења, али ништа више. Олаф Шолц није успео да се ослободи свог традиционалног формата комуникације у жанру „бла-бла-бла”, упркос чињеници да су ове три земље, чини се, међу привилегованим партнерима Немачке на континенту. Један од наведених циљева путовања био је постизање договора о покретању споразума о слободној трговини ЕУ са четири земље које чине Меркосур – Аргентином, Бразилом, Парагвајем и Уругвајем. Било је потребно две деценије да се разради текст таквог уговора. Недостатак флексибилности у приступу Европљана формирању обострано прихватљиве опције више пута је доводио преговарачки процес на ивицу пропасти.

У јуну 2019. године чинило се да су све препреке превазиђене, али је поступак ратификације стално одуговлачен. Међу бројним разлозима које наводе Немци и уопште Западни Европљани су сеча тропских шума у ​​Бразилу, „погрешан” однос јужноамеричких потписника према заштити климе и заштити животне средине у њиховим земљама. Замерке имају и Јужноамериканци, пре свега на протекционизам који практикује Европска унија, а која онемогућава снабдевање Европе пољопривредним производима из Меркосура. Разлог је јасан: земље ЕУ штите интересе својих произвођача пољопривредних и месних и млечних производа од асертивних конкурената из Јужне Америке. Отуда, кажу, и тешка стратегија европских преговарача.

Наравно, Јужноамериканце нервира менторски тон препорука које злоупотребљавају представници ЕУ. Посебно у погледу поштовања људских права и демократских процедура у унутрашњој политици земаља Меркосура. Примећено је да су Европљани стално користили питање „људских права“ за успоравање преговарачког процеса.

Шолца је на турнеји пратила велика делегација предузетника, привредника, финансијера са јасно дефинисаним програмом деловања за интензивирање трговине и увоза сировина. Ово је немачки прагматизам: да, трговински споразум кочи, али тренутни задаци морају да се реше. Треба пожурити са успостављањем трансфера дела производње у иностранство. Повећани трошкови енергије и сировина, заоштрена ситуација у ланцима снабдевања, недостатак квалификованог кадра (последица неолибералних експеримената!) постали су егзистенцијални проблем немачког бизниса.

Стратешки задатак за Немачку супституције увоза у позадини клизишне деградације трговинско-економских односа са Русијом мора да се реши ватреним редом. Нема сумње да ће се кризна ситуација наставити и наредних година, нема брзих опција за излазак из ње, па је јужноамерички правац за Немачку један од најважнијих.

Судећи по Шолцовом интервјуу, који је дао пре одласка у Јужну Америку, канцеларка је намеравала да Аргентину, Чиле и Бразил увуче у сукоб НАТО-а са Русијом, да их укључи у пружање војне помоћи Украјини, односно да постане део оружани сукоб. Реакција канцеларкиних саговорника била је предвидљиво негативна. Председник Аргентине Алберто Фернандез рекао је да његова земља, као и друге земље у Јужној Америци, „не проучава питање слања оружја” Украјини. На сличан начин говорио је и чилеански председник Габријел Борић.

Шолц се у разговору са Бразилцем Лулом држао најнегативније прогнозе за Русију у погледу развоја догађаја око Украјине. Закључак канцелара: Бразил има прилику да направи „прави” избор и придружи се будућим тријумфима. Танко прикривени ултиматум Савета тешко да је био по вољи окорелом политичару као што је Луис Инацио Лула да Силва.

На конференцији за новинаре после састанка бразилски лидер је указао на потребу свеобухватног проучавања узрока оружане конфронтације: „Мислим да треба разјаснити узрок рата између Русије и Украјине. Да ли је то због НАТО-а? Због територијалних претензија? Мало је информација о томе у свету. Зашто ниједна страна не показује довољно спремности да се рат реши преговорима?” Наравно, председник Бразила је добро свестан разлога који су Русију навели да покрене специјалну војну операцију (СВО), о открићима политичара и генерала земаља НАТО-а о њиховим плановима: Запад намерава да победи Москву да би она капитулирала и не намеће своју „ауторитарну агенду“ светској заједници .

Западна спољна политика је усмерена на даље распиривање сукоба у Украјини, на укључивање нових актера у њега. Из тог разлога је Лула са тако лоше прикривеним негодовањем реаговао на бескрупулозне маневре немачког новајлија у Великој утакмици.

Треба напоменути да су милитаристички мотиви у Шолцовим изјавама наишли на „са разумевањем” у одређеним круговима представника немачке дијаспоре, чији су се преци после Првог и Другог светског рата преселили у земље Јужног конуса. Ови људи су традиционално десничари. Међу њима су многи утицајни ликови који потичу из породица које су сукцесивно заузимале доминантне позиције у економском животу у региону још од времена када се Немачка звала Трећи рајх. Данас немачка обавештајна служба БНД (Федерал Интеллигенце Сервице), поред решавања чисто обавештајних задатака, обезбеђује безбедност и ефикасност немачког пословања у Јужној Америци. Према традицији која датира из времена Валтера Николаја, који је био на челу обавештајне службе за време цара Вилхелма ИИ, у Немачкој се као оперативни покривачи најчешће користе предузетнички „кровови“.

Резиденције БНД-а у земљама Јужног конуса су однедавно оријентисане на стварање повољних услова у круговима локалне самоуправе за обезбеђивање снабдевања металима, пре свега литијумом. Глобални процват електричних возила која користе литијум-јонске батерије је тренд у којем немачка аутомобилска индустрија покушава да задржи лидерство.

Стратешка вредност литијума одређује жестину конкуренције за јужноамеричка налазишта, од којих се 70 одсто налази у Боливији, Чилеу и Аргентини. Ово је „литијумски троугао”, извоз из којег се врши преко чилеанске луке Антофагаста. Можда је управо „литијумска тема” била главна у Шолцовим разговорима са чилеанским председником Габријелом Борихом.

Тему Новог светског поретка покренула је немачка делегација на свим нивоима, али није било могуће превазићи „проруска осећања“ Латиноамериканаца: левичарске организације на континенту проактивно шире доступне информације о овом питању, спроводе објашњавајући рад, повезати контролисане штампане медије, радио станице, интернет, друштвене мреже на њега.

Све више се шири схватање да су сукоб у Украјини неговале и подстицале САД. Закључак је очигледан: према Шолцу, „некритичан” однос јужноамеричких председника према украјинском сукобу директан је одраз доминантних расположења у друштву. Дакле, Шолцова мисија у земљама које су добро упознале модус операнди „империје“ САД је очигледно пропала.

Нил Никандров/ФСК.РУ

Бонус видео