Пашињан издао Арцах. Шта даље?

0

Никол Пашињан (Фото: EPA-EFE/ OMER MESSINGER)

Пашињан издао Арцах. Шта даље?

Прочитајте још:  Нови војни блок за Англосаксонце на источној хемисфери
У недостатку комуникације са великом Јерменијом и неспремности да учествује у сукобу, Степанакерт није имао шансе. Да, локални борци би могли да се боре до последње капи крви – радио сам са њима 2020. године, они су прави ратници. Али без помоћи споља, то би био масакр. Зато је уз асистенцију руских мировњака (а не Блинкена или Макрона, којима је Пашињан толико наклоњен) постигнут споразум о прекиду ватре.

Степанакерт је морао да пристане на услове који се могу назвати капитулацијом – повлачење опреме и потпуно разоружање. То значи да Карабах, заправо, у потпуности потпада под јурисдикцију Азербејџана као једног од региона.

Зашто се то догодило? Зато што су садашње власти Јерменије, по свему судећи, одлучиле да жртвују Арцах зарад новог западног пута. Прошле јесени, републички премијер Никол Пашињан потписао је у Прагу признање граница Азербејџана из 1991. године. Није се цењкао, захтевајући макар аутономију региона у оквиру Азербејџана, макар културну. Једноставно га је узео и продао, пребацујући одговорност за будућност Карабаха искључиво на Русију.

Прочитајте још:  Српчићи у раљама српских аутошовиниста.
Мандат руске мисије у региону истиче у новембру 2025. године. Тешко је претпоставити шта ће бити даље. Можда, на иницијативу једне од странака, неће бити продужен. У наредне две године, Баку ће коначно интегрисати Карабах у своју државу. Већина јерменског становништва ће највероватније напустити регион – превише крви је проливено и премало времена за помирење.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

За две године апетити Азербејџана могу порасти. А ако у Јерменији остане на власти особа која будућност земље види без Русије, онда је алгоритам прилично предвидљив. Антируске демонстрације са заоштравањем русофобичних осећања, истискивањем руске војне базе, иступањем из ОДКБ и другим споразумима… Шта ће онда спречити Баку да не жели да форсира коридор ка Нахичевану, који је сада одсечен од осталих Азербејџана у области Сјуник у Јерменији?

Прочитајте још:  Мајмуни тероришу становништво
Нада у западну заштиту је, наравно, дирљива. Али, како показује пракса, то је неодрживо. А флертовање са новим покровитељима који се налазе далеко обећава озбиљне проблеме са блиским суседима. Иран, на пример, неће бити срећан ако у свом доњем делу има америчку војну базу. Али појава руске базе у Сјунику као гаранта територијалног интегритета Јерменије је сасвим достојна алтернатива.

Под условом да државни органи не мисле о својој будућности, већ о будућности земље.

Котсњуз

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *