Промена пола једном годишње. Ово нас чека у Србији, ако не кажемо НЕ!

Испод радара и прилично неопажено прошла је вест да Влада Савезне Републике Немачке намерава да омогући лакшу промену пола у званичним документима. Савезна министарка за породична питања Немачке Лиса Паус и савезни министар правде Марко Бушман, заједно су 30. јуна текуће године представили камен темељац новог Закона о самоопредељењу. Очекује се да ће закон бити усвојен најкасније до краја ове године. Он замењује Закон о трансродним особама из 1980. Оно што је ново у вези са законом јесте да једном годишње свако може самостално да упише пол и име. Медицински извештаји више нису потребни. То значи да свака особа старија од 14 година може убудуће да промени свој пол и име. Млађим од 18 година и даље је потребна сагласност родитеља. Међутим, ако родитељи то не обезбеде, Влада планира законске опције за тинејџере. 

Политиколог Уве Штајнхоф се опширно бавио садржајем нових нацрта Закона. Открио је да планиране хируршке интервенције које мењају гениталије могу се спровести преко породичних судова, чак и против воље родитеља. Цитат из нацрта закона из јуна 2020. године: „Ако лица са старатељством одбију сагласност, породични суд замењује сагласност…“. За хормонско лечење, пак, није потребна ни сагласност родитеља, ни сагласност породичног суда, како то изричито стоји у нацрту у „Додатку 3“.

Многи немачки лекари критикују будући нацрт Закона. Упозоравају да ће убудуће хиљаде тинејџера без чврстог идентитета, али оснажених новом личном картом у џепу, такође захтевати и спроводити медицинску операцију промене пола. У Немачкој је хиљаде девојака већ на листи чекања клиника јер желе промену пола. 

Шта о џендер идеологији мисле лекари широм света? Др Пол Р. Мекхју је шеф психијатрије у Универзитетској болници „Џон Хопкинс“ у Балтимору. Он гледа на транссексуалност као на поремећај менталне перцепције, сличан, на пример, анорексији. Овај поремећај треба лечити, а не потврдити. Америчка професорка медицине Лиза Литман такође говори о феноменима друштвене заразе џендер идеологијом. Одлучујућа заједничка, осим друштвене заразе, су менталне болести попут депресије или анксиозних поремећаја, које су већини девојчица раније биле дијагностиковане.

Сексолог Аглаја Стирн говори о трансродној помами која се не може медицински објаснити. Берлинска докторка Ренате Форстерлинг прима све више пацијената који су спонтано добили идеју, који су желели да привуку пажњу и који су желели необична имена из маште. Она говори о десет до двадесетоструком порасту девојака које желе другачије тело последњих година. Упоредива запажања се допуњују широм западног света. Извештај Рокфелер фондације из 1984. показује, на пример, да сви ови развоји нису случајни, већ заправо намерно изазвани. То показује да деценијама постоје програми (пројекти) промена родних улога. Њихов циљ је смањење популације и уништење хришћанске цивилизације.У ту сврху је 2010. године створена организација „УN Woman“ (Ентитет Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена), која жели да спроводи родну равноправност широм света и да је наметне као општу обавезујућу. У пракси, међутим, ово се показује као перфидно покриће за уништавање природног родног идентитета. Неплодност и бездетност су последице које служе циљу смањења популације широм света. Политичари широм света свесно, по налогу тајне глобалне агенде, спроводе планове у области џендер идеологије.

Важно је напоменути да је шведски образовни систем био пионир и узор већини европских земаља. Што се манифестује у Шведској не пролази незапажено ни у остатку Европе. Родна идеологија, која тврди да је пол особе производ друштвене условљености и ограничава развојне могућности деце, све више добија на значају у Шведској. Ова скандинавска држава је још 1998. године одлучила да промовише родну равноправност у предшколским установама.

Кристин Фосет, промотерка ЛЏБТ идеологије и предавачица на Универзитету у Упсали, позива дечаке да преузму много више улога и активности специфичних за девојчице. Стручњаци упозоравају да је ова интервенција у традиционални карактер деце опасан за њихов даљи развој, више се не ради само о образовању, већ о снажном утицају. На тај начин би се прекинуло природно напредовање ка мушкости. Ово има дугорочан утицај на бракове и породице, који су темељ нације и цивилизације. Шведски политичар из редова „Алтернатива за Шведску“, Ленарт Матикаинен, снажно се противи трансродном образовању деце: „Очеви имају место које се не може заменити мајкама и феминизованим мушкарцима. Уверен сам да се деци мора показати шта је посебно у разликама како би се уопште створила синергија међу половима. Предшколски програм видим као најопаснији експеримент, који буквално саплиће децу у развоју њиховог идентитета“. 

Пише: Милан Старчевић 

Васељенска ТВ

БОНУС ВИДЕО: