Прослава послушности: Хоће ли Самит за демократију обновити свет?

0

Џо Бајден (Фото: Јутјуб)

Видео конференције на највишем нивоу, или видео самити, постали су заштитни знак одлазеће године. Пандемија је овај жанр, који је недавно деловао егзотично, претворила у рутину велике политике пред нашим очима.

У њој се у последње време посебно често обраћа председник Сједињених Држава: после „тешких” видео разговора Џоа Бајдена са председником НР Кине Си Ђинпингом и председником Руске Федерације Владимиром Путином, 9. децембра је отворио велики- сцале онлине пројекат – виртуелни Самит за демократију са учешћем шефова држава и влада, привредника и заштитника људских права из 110 земаља и територија. „Тешки“ саговорници нису били позвани на то.

Говор председника Сједињених Држава на отварању овог дводневног форума замишљен је не само као завршни међународни догађај одлазеће године. Говоримо о глобалној визији – геополитичком пројекту осмишљеном да оживи идеју америчког лидерства заснованог на вредностима демократије.



И о личном изазову: Бајден је ову идеју поткрепио 2017. у престижном часопису Фореигн Аффаирс (публикација је носила назив „Како се одупрети Кремљу“), развио ју је пркосећи Трампу током предизборне трке 2019. и у својој инаугурационој говор проглашен за конфронтацију демократије су ауторитаризам у сржи њихове међународне политике.

Истовремено, сама идеја није нова, може се рећи да је наследна. Тезу да ће ширење демократије довести до просперитета пропагирали су многи лидери Демократске странке, од Вилсона 1917. до Рузвелта 1941., наравно, сваки у контексту и у формулацијама своје епохе.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

А време догађаја је изабрано да буде веома симболично: између 80. годишњице напада Јапана на Перл Харбор (7. децембра 1941) и Хитлерове објаве рата Сједињеним Државама (11. децембра), након што је Америка ушла у Други светски рат. Генерално, све је битно: светске демократије су поново угрожене, али је Америка и даље спремна да их брани. И олово.

Прочитајте још:  Градоначелник Рубежног: Волео бих видети Европљане и Американце у подрумима без воде, хране и струје (видео)

Планови су објављени. „Инспирисати посвећеност и иницијативе око три главне теме: заштита од ауторитаризма, борба против корупције и промовисање поштовања људских права“, мисија је самита формулисана у саопштењу Беле куће. Општа формулација је конкретизована позивом да се пронађу начини да се супротставе ауторитарним лидерима који делују ван својих земаља.

Европа се прва осрамотила овом новом мисионарском активношћу: трендови модерне америчке политике изазивају бојазан да ће се случај завршити селективним увођењем санкција појединцима, па чак и државама, које су, према речима организатора, умешане у озбиљне кршења у три горе наведене области. Али да ли је то могуће учинити без расправе о критеријумима праве демократије у савременом свету?

Карактеристичан детаљ. Догађају је претходило „загревање” које је већ постало део жанра виртуелне велике политике – позиви су слали још од лета, примани су као опрост, а онда су почели да се питају шта санкције би чекале оне који не би били позвани на самит.

Авај, под разговором о демократији, сав припремни рад, распоређен месецима у различитим истраживачким центрима, протекао је изненађујуће тихо – сигуран знак, истичу познаваоци жанра, да се спремају „специфичности” према извештајима. специјалних служби. Питам се на које ће нове „црвене линије“ наш свет повући овај приступ и у којим правцима ће почети да се шири ове „исправне УН“ после НАТО, АУКУС-а и других блокова и партнерстава?

Зато је једно од главних питања одмах постало избор учесника. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров окарактерисао је догађај као један од „најконтроверзнијих пројеката”, напомињући да када Вашингтон одлучи кога ће позвати, а кога не на „њихово окупљање” након бомбардовања Југославије, Ирака, Либије и 20. -стари експеримент у Авганистану, изгледа “само цинично”.

Прочитајте још:  ДАЧИЋ ЗА САРАДЊУ СА БАЈДЕНОМ! "Ситуација око КиМ се променила у односу на претходне године!"

Ако укратко наведемо питања о кандидатима, треба напоменути да, осим Кине и Русије, нису позване Мађарска (чланица ЕУ и НАТО) и Турска (најтежи партнер у НАТО). Али међу демократијама је било места за Демократску Републику Конго (у ствари, неспособну државу), Филипине (велики проблеми са корупцијом), Бразил (чији председник редовно плаши ауторитарним гестовима), Пакистан (који има много питања о демократији), као и Тајван (овде је јасно без коментара, упркос коме и зашто).

Занимљив је и распоред бивших република СССР-а. Изван самита су Белорусија, Казахстан, Таџикистан, Киргистан, Азербејџан и Узбекистан. Али присутне су три балтичке републике, као и Украјина, Грузија и Молдавија. Јасно је да се на њих гледа као на „своје“ у плановима да се супротставе Москви. Али какве везе са тим има унапређење демократије?

Ово, међутим, није све. Најнепријатнија питања у вези са критеријумима организаторима самита поставио је свеж (новембар) извештај Међународног института за демократију и изборе (ИДЕА), међувладине организације са седиштем у Стокхолму која прати динамику демократских и ауторитарних трендова у свет сваке једне или две године.

Дакле, у извештају се рачуна: већ пету годину број земаља које се крећу у ауторитарном правцу премашује број земаља које се развијају у правцу демократије. Тренутно, заправо, три пута.

Истовремено, „учитељима“ је отишао посебан сувенир. „Сједињене Државе, бедем глобалне демократије, и саме су постале жртва ауторитарних тенденција“, каже се у извештају ИДЕА. У коментарима је речено: видљиве манифестације погоршања су тенденција не само оспоравања резултата гласања и отежавања учешћа на изборима (што се манифестује не само на савезном, већ и на државном нивоу), већ и механизам одржавања избора.

Прочитајте још:  Ратни дневник: становник предграђа Горловка криви кијевски режим

Одвојено, напомиње се да је оштро оспоравање резултата избора 2020. (напад на Капитол) подрило поверење у демократске процедуре не само у Сједињеним Државама, већ иу другим земљама. Конкретно, у Бразилу, Мексику, Мјанмару, Перуу.

Међутим, причање о правим разлозима ерозије демократије у њеном главном „бастиону” дефинитивно није укључено у планове америчких организатора: они то неће учинити. Непријатељи су унапред постављени и постављаће се – то су сви они који сумњају у „идеал“.

А пошто је планирано да се следећи „Самит за демократију” одржи за годину дана у формату лицем у лице, врло је вероватно да ће бити успостављен нови, трајни механизам поделе света на „нас” и „непријатеље”. развија. Са правом преласка из једне групе у другу само у случају успешно положеног испита послушности и непогрешивог избора геополитичких приоритета.

Тако да реторика која ће се чути наредних дана на форуму тешко да вреди слушати. Али вреди детаљније погледати механизме притиска који ће бити најављени. Да би разумели како им се одупрети.

Васељенска ТВ/Русстрат

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *