приватне, рађевино

Звучи познато: као “пси рата”, а могло би да се односи на све друге врсте делатности, у нашем друштву поготово. Дај да видимо како би одјекивало “пси просвете”, “пси здравства” па “пси пољопривреде” … Дакле, где год те “псе” уметнемо, нема грешке.

Једина мана, напред наведених дефиниција је то што је реч “пси” узета, наравно без питања да ли се сме, од човековог најбољег и највернијег пријатеља. Дакле тог највернијег човековог пријатеља ћу управо тако да од сада и зовем, бар колико толико да сперем љагу са људског рода.

Како је овај текст посвећен “псима екологије” а који појам нисам до сада сусретао, покушаћу да “псе екологије” упоредим са “псима рата” како би схватили каква се опасност надвила над Србијом. “Псима рата” је до сада посвећено доста пажње са више аспеката: књижевног, филмског, социолошког… док ћу ја покушати да “псима екологије” посветим извесну пажњу са нашег српског аспекта. Ко није Србин и српскога рода ће рећи да термин “пси екологије” није само српски специјалитет и привилегија и ја им дајем право за то запажање и не полажем ауторско право право на тај термин те га поклањам свакоме ко има потребу да га експлоатише. Такође ником нећу замерити ко се препозна у појму “пас екологије” јер у овом тексту, мислим да то први пут чиним, нећу помињати имена (само иницијале), али нисам сигуран да их нећу сликовито описати, па још кад узмемо у обзир чињеницу да наш народ има неодољиву потребу за препознавањем, ето нам опет не(среће).

Поменуо бих прво сличности између “паса рата” и “псина еколошких”, а то је на првом месту одсуство било какве части и морала и код једних и код других, неодољива потреба, да газећи све пред собом, дођу до циља тј. до моћи, положаја и новаца. Ништа им није свето. Не бих им више пришивао особина јер и ово је превише. Задржаћу се мало више на разликама између “псина рата” и “псина екологије”. “Пси рата” се регрутују из проблематичних слојева друштва тј. из криминалног миљеа, бивших ратних ветерана и других сличних занимања. Дакле препознатљивост је очигледна и за оне најнаивније.

Одакле се рерутују “пси екологије”? Е то је много теже утврдити. Има их из свих слојева друштва, из свих нивоа образовања (од сељака, радника, професора, правника, доктора, декана факултета, академика, нема краја набрајању). Али “пси рата”, као што и сама реч рат говори, да би зарадили то што им треба, морају да ратују, врло често доживљавају тешка рањавања, губе животе. Морамо се сложити, улог им је велики, а добит врло често и не постоји. Неко би рекао да их сажаљевам, што ја немам намеру, али кад их упоредимо са “псима екологије” може да вам се учини и то. За разлику од “паса рата”, “пси екологије” не улажу ништа осим своје похлепе, бешчашћа…и много су опаснији од претходних. Тешко их је препознати, углавном раде у “рукавицама”, перфидно, а наш народ не учи ни код куће ни у школи како да их препозна. Моја генерација је некад имала и у школи и на факултетима обавезне предмете и испите, који су између осталог имали сврху и како препознати “псе” било које врсте. Врло важна разлика између наведених “псина” је и та што “пси рата” углавном раде ван своје матичне државе, док “еколошки пси” раде код своје куће, у свом селу, у свом граду…дакле, искључиво против свог народа, безбедни од рањавања и погибије и од било какве одговорности. Штите их домаће издајничке структуре и стране обавештајне службе. Исте те структуре и службе их и плаћају. И то ДЕБЕЛО. Крајњи циљ “паса еколошких” је власт и, да човек не поверује, ресторани свих врста, а нарочито скупштински. Све интересе страних служби и компанија треба представити народу Србије као једину алтернативу за будућност, у чему, нажалост, врло често и успевају. Што се тиче “ратних паса” наша држава, бар јавно, нема новац у буџету за њих али за ове из сектора екологије још како, и то ћу вам представити у даљем тексту.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Ђурђевић: Изменом Поглавља 35, Европска унија нам оспорава право на државу

“Пси екологије” никада не трче пред руду, дисциплиновани су и чекају налоге како домаћих институција тако и страних служби. Интервенишу само по прекој потреби тј. кад се појави неко необавештен, ко би хтео стварно да се бави екологијом. Тад се они распомаме преко медија и запомажу ко то њима отима посао, ко то хоће да обезвреди њихов дотадашњи рад… Збиља, није да нису они радили и тражили мере заштите од еколошких ризика. Само колико су безвених семинара одржали на тему екологије, па колико је само филтерчића уграђено на њихов захтев. Колико су само пута натерали “инвеститоре” да окрече вртиће, да поделе новогодишње пакетиће, па књиге и букваре па…

“Пси медија” су незаобилазни партнер “паса екологије” тако да се слободно може рећи да једни без других не могу.

И сад замислите, хоће неко да им поквари посао за који су само они обучени у камповима страних служби и за то ДЕБЕЛО плаћени. Навешћу неколико примера како то раде.

Сећате се сви како је пре неколико година дигнута огромна медијска прашина око пар минихидроелектрана на Старој планини. Дигла се цела Србија да одбрани Стару планину и док смо је бранили у Националном парку Копаоник је подигнуто 14 (да, четрнаест, најмање) МХЕ и то све уз допуштење једног декана једног факултета и члана Ревизионе комисије Владе Србије. Рекох, нећу помињати имена али иницијале морам Р.Р. Господин са иницијалима је у време усвајања ППППН-а за пројекат “Јадар” такође био члан те исте Ревизионе комисије Владе Србије и одћутао је као заливен. Тек кад је укапирао да би ППППН за пројекат “Јадар” могао да пропадне, а он остане на губитничкој страни Р.Р. се активирао по систему “како ветар дува” тј. час је за рударење, час је против. Иначе, љубимац господина са иницијалима Р.Р. извесни А.Ј.Ћ., организатор више еколошких усранака је са својом дружином на крилима ППППН-а за пројекат “Јадар” искористио прилику за долазак на власт. А.Ј.Ћ. је једно удружењце из једног засеока, из Брезјака, централног места у долини Јадар искористио и тотално упропастио. Вође тог удружењца из долине Јадар из засеока Брезјака су се пре извесног времена заклели (из непроверених кругова сазнајемо да им у цркви нису дозволили заклињање) на некој Згазели у Београду да њихове ноге више у Београд неће крочити, а да децу у Београд неће пуштати ни на екскурзију. А и што би, сами су се натранцали по том Београду, који њиховим сузама не верује, бар за следећа три поколења. Из кругова блиских том удружењцу (које је А.Ј.Ћ. искористио и упропастио) сазнајемо да су забринути да ли ће им ко више на славу доћи, док на речи блокада, протести и Згазела добијају нервне сломове. Кад је 20.1.2022. (на Светог Јована Крститеља) Влада Србије донела одлуку о укидању ППППН-а за пројекат “Јадар”, не прође ни четресница, а извесни С.М. Кајмак поче кампању са тим удружењцем из засеока насеља Брезјак да се уведе мораторијум на пројекат “Јадар” док им у помоћ прискочише извесни скарадемик Н.К. који је иначе протеран са једног континента због непристојног понашања према супротном полу, па извесна професорска и докторка хемије Д.Ђ. и наравно А.Ј.Ћ. са целом пропалозицијом.

Прочитајте још:  Милан Ружић: Ој, Србијо, у бојама дуге!

Задржаћу се још мало у свом вилајету и поменути ко је и како основао то удружењце из засеока насеља Брезјак, иначе централног места у долини Јадар. Сећам се као да је малопре било кад на Брезјак, по налогу локалног моћника В.П. дође извесни лидер лозничког пактића М.М. да оснује то како сам већ навео у ранијем тексту навео упропашћено удружењце, а све из разлога контроле ситуације на терену Јадра. Наравно све је то било кратког даха јер је удружење “Заштитимо Јадар и Рађевину” за све њих било институција. Да не останем недоречен, тај лидерчић некаквог лозничког пактића М.М. је већ био оптужен за корупцију и то, замислите, ради неке сиће, давањем у закуп у Б. Ковиљачи некаквих пар хектара државне земље, на само 20 (двадесет) година некој приватној фирми и то за “велики” новац. Сад се прича како ће случај да застари, ако већ није, али истина никада не застарева.

Иначе, скоро по правилу, све те вође еколошких скупина, имају поред своје редовне адресе и адресе са задњом поштом у орману или некој од фиока неких институција, ових наших домаћих. Како се супротставити еколошким псима? Могло би то бити веома просто кад би овлашћене и надлежне институције објавиле ко то и са колико средстава финансира “псе екологије”. Има једна пословица која каже “врана врани очи не вади“) преведено на наш сурови и свакодневни живот то би значило “корупционаш корупционашу не суди”. Дакле код чињенице да нико, ко би могао и смео а и морао би да објави, то неће да уради, сви напори да се спасе Србија падају у воду.

Не бих могао завршити овај текст а да вас не обавестим, на једном примеру, како се финансирају неки пројекти у Србији из екологије. Мораћу направити изузетак и поменути пар имена јер је ситуација ургентна и поражавајућа, а ево о чему се ради. Већини од вас је познато има проф. др Драгане Ђорђевић, која је о пројекту “Јадар” обавештена од писца ових редова а да се пре тога , као неко ко би морао, ниједном није огласила против рудника литијума. Слично оном члану ревизионе комисије Владе Србије која се бави пројектима као што су МХЕ рудници и др. Друго име које се мора поменути је Др Милица Марушић Јаблановић, вођа пројекта ЕЛИПС (еколошки идентитет ученика основне школе у Србији). Поред ове две наведене госпође овај тим чини још шест особа, и ништа ту не би било вредно пажње, пројекат као и хиљаде других безвредних пројеката, да тај пројекат не финансира Фонд за науку Републике Србије. Дакле државни тј. владин фонд. Оно што запрепашћује у овом случају је чињеница да је Др Милица Марушић Јаблановић одборник у скупштини града Београда испред Еколошког устанка и Морамо тј. испред Ћутине дружине. Већ поменута Драгана Ђорђевић је верни пратилац Ћутин и после укидања пројекта “Јадар” заговорник увођења мораторијума на ископавање литијума у Србији, ваљда је тада требало бити свима јасно ко је ко. Али нажалост није. Пројекат ЕЛИПС је започет 15.03.2023. и трајаће 24 месеца. Колико је Фонд за науку Републике Србије дао новаца, напред наведеним “пројектантима” за сада не знамо, али сазнаћемо. Овај случај сам поменуо само да бих поткрепио извесне нелогичности у земљи Србији, наравно увек постоји могућност да ми нелогично размишљамо јер нисмо у стању да прихватимо зло које нас је снашло.

Прочитајте још:  Најновији детаљи пуцњаве седмака: Убијен чувар, рањена учитељица и неколико деце! Родитељи се окупљају, деца у страху

Не могу а да не поменем још једну “нелогичност” једног чиновника Републике Србије. Наиме тај чиновник Републике Србије тврди да су две стране тајне службе (од три најмоћније западне државе) укинуле пројекат “Јадар”, при том не наводећи које су то службе и које су то државе. Разумем га, да је на вишем положају можда би и навео које су то службе и државе. А сећате се сви да је председница Владе Србије 20.1.2022. године на РТС-у саопштила да је Влада Србије тог дана УКИНУЛА ПРОЈЕКАТ “Јадар”. Ипак ми знамо на које је земље и службе мислио тај чиновник Републике Србије. Америка и Немачка са својом ЦИА-ом и БНД-ом су незаобилазна мирођија у свакој српској несрећи. Један високи амерички званичник Р.Г. већ пола године окупља у Београду (а све под обезбеђењем ФБИ) НВО и којекаква еколошка удружења којима се слободно може додати оно “пси”, и нуди ДЕБЕЛЕ новце за оживљавање пројекта “Јадар”. Шта мислите да ли је она Немица А.М. у опроштајној посети Београду била због младог сира и војне музике (народни аутор) или због литијума и Косова и Метохије? Па зар она друга Немица, уз помоћ домаћих паса екологије и пропалозиције В.Ф.К. не дође у порту цркве Светог Георгија у засеоку села Брезјак, да нам саопшти и приупита да нисмо заборавили шта је А.М. заповедила српским чиновницима?

На крају једно питање за све нас: шта ми то дођемо тим “псима екологије”, кад на све то ћутимо ?

Род рођени.

Председник удружења “Заштитимо Јадар и Рађевину”

Алимпић Момчило

 

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

4 утиска на “ПСИ ЕКОЛОГИЈЕ

  1. DIVLJAK DIGAO GLAS NA “DIVLJACIMA”

    Gospodine Orlić, na žalost, doktore nauka i još predsednik Narodne skupštine Srbije, kako ni je vas sramota da vređate svoje kolege iz opozicije da su siledžije, lopovi i divljaci, a vi ste političar i nekakav akademski stručnjak, kako vas nije stid. U životu i praksi budite , prvo, čovek a zatim nečovek i ludak, to vam ne priliči (ne)poštovani gospodine. Sa vašim ponašanjem sramota je za vašu funkciju i za vašu akademsku ličnost, a seljačkog ponašanja vaše ličnosti, a to mirno trpe predsednik i premijer(ka).

  2. Pa Momčilo Milica i ja nemamo samo projekat kod Srpskog Fonda za nauku, ja imam projekte i kod Fonda za nauku Evropske komisije, čak šta više i ocenjujem projekte, tako da je usko tvoje delovanje Balkanskog špijuna. Proširi to malo i na evropski pa i globalni nivo. Sram te bilo!

    1. Momčilo izvesni Zoran Jarić kaže da si svoju zakorovljenu zemlju nudio Rio Tintu za velike pare i da oni nisu hteli da je kupe. Onda si sa svojom ćerkom Marijom Alimpić krenuo u napad na Rio Tinto i SNS Opštine Krupanj od kojih ste tražili da narede Rio Tintu da otkupi vašu zemlju. Pa kada vam to nije uspelo onda ste počeli da se bavite ekologijom. Zoran Jarić takođe kaže da je tvoj pokušaj prodaje zemlje zabeležen u emisiji “Bolja zemlja” kod Uroša Davidovića. I ti nekoga nazivaš psetom ekologije? Zapitaj se šta si ti. Sram te bilo. Pročitani ste i možete samo sve više da lajete jer jasno zašto lajete i napadate čestite ljude.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *