Резолуција УН и судбина Централне банке Русије

1

Запад спрема конфискацију девизних средстава Банке Русије

Веома одјекнула је вест о резолуцији УН, о којој је 14. новембра гласано на Генералној скупштини ове организације. Реч је о нацрту резолуције о питању накнаде штете Кијеву као резултат специјалне војне операције (СВО) коју је спровела Руска Федерација. Посебан састанак о овом питању иницирали су Канада, Гватемала, Холандија и Украјина. Према нацрту документа, Генерална скупштина УН „ препоручује својим чланицама да, у сарадњи са Украјином, направе међународни регистар штете, који ће служити као документовани доказ о наводној штети, губицима и повредама <…> насталих као резултат међународно незаконитих акција Руске Федерације у Украјини или против ње, као и да промовише и координира прикупљање података .

Прочитајте још:  Белик: Запад се лицемерно залаже за мир, упумпавајући оружје у Украјину
Резултати гласања о нацрту: 94 чланице су га подржале, 14 је било против, још 73 чланице УН су биле уздржане. Русија се успротивила усвајању документа, наводећи да нацрт резолуције „ не издржава правну критику “ и да представља „ безначајан покушај легализације онога што није легализовано са становишта међународног права “.

Расправа о нацрту резолуције узбудила је многе учеснике састанка. Неки су подржали руског сталног представника, истичући да је нацрт резолуције у супротности са низом међународних правних аката. Али већина противника обратила је пажњу на нешто друго. Изјавили су да земље које представљају немају ништа мање право на надокнаду штете коју им је Запад нанео као резултат колонијалне пљачке и ратова.

Прочитајте још:  Најбољи умови глобализма немоћни: хватају се за цензуру – остаје им замаскирана диктатура
Стални представник Русије Василиј Небензја је отворено рекао да је нацрт резолуције усмерен на легализацију конфискације руске имовине, која тренутно има статус „замрзнуте“. Ако буду заплењени, биће могуће добити средства, али не за помоћ Украјини, већ за наставак испорука и плаћање наоружања које је већ дато Кијеву. Руски стални представник назвао је такав план „ оштром пљачком “.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Овај нацрт резолуције само је део плана Вашингтона и његових најближих савезника да у потпуности експроприсају руску имовину која је доспела под контролу колективног Запада. Веома интензиван рад се обавља на нивоу како међународних организација, тако и оних западних земаља које контролишу руску имовину. Свакодневно се дају гласне изјаве да Русија треба да плати Украјину. На пример, 24. октобра, током састанка тзв. Кримска платформа (постоји и таква неформална заједница „пријатеља“ Украјине) гласну изјаву дао је потпредседник Института за мир, бивши амбасадор САД у Украјини Вилијам Тејлор . „ Русија мора бити осуђена “ , рекао је он  . –Трибунал, репарације долазе. 750 милијарди долара или чак до трилиона долара мора бити плаћено да би се Украјина обновила, а најмање 300 милијарди од тога мора доћи из замрзнутих средстава Централне банке Русије, која се налазе у банкама земаља Г7 .

И у овом тренутку желим да пређем на наше унутрашње ствари. Шта Банка Русије мисли о овим замрзнутим средствима? Сећам се тога још у априлу, када се у Државној Думи расправљало о питању поновног именовања Елвире Набиулине .на место председника Банке Русије, питана је о могућој судбини ових замрзнутих средстава. Она је одговорила да Банка Русије припрема тужбу међународном суду (који суд није поменут). И да се нада да ће бити враћена имовинска права Банке Русије. Већ тада је било очигледно да вероватноћа враћања имовинских права за 300 милијарди долара руских девизних резерви није већа од 1 одсто. Данас, после осам и по месеци вођења рата са колективним Западом (Украјина је само параван), вероватноћа да ће замрзнуте резерве бити покрадене (заплењене) је 99,9%. То се добро разуме у Неглинци (адреса Централне банке). Међутим, обећани захтев наводно никада није поднет.

Па, рат је рат. Губици су неизбежни. А економисти треба да се баве питањима процене последица губитака, развијањем мера за њихово минимизирање и враћање изгубљеног. И у том циљу предлажем да погледамо каква је Централна банка Русије након „замрзавања“ девизних резерви. У марту су стручњаци у иностранству и код нас у Русији констатовали да је замрзнуто око половине свих званичних златних и девизних резерви Руске Федерације. Ако се од укупног износа резерви одузме злато, онда је, према мојим проценама, замрзнуто скоро 2/3 свих девизних резерви (кинески јуан и, можда, још нешто на ситнице су избегли замрзавање). А сада да упоредимо износ замрзнутих девизних резерви са укупном имовином Банке Русије уочи замрзавања. Заокружено је скоро 50%. Сваки финансијер ће рећи

Прочитајте још:  ПРЉАВА ХРИШЋАНКО, ПОБИЋЕМО ВАС СВЕ: Ужас у париској школи, вређао, па песницом ударио српску девојчицу!
Већ је прошло осам и по месеци од формирања „црне рупе“ у билансу Банке Русије за скоро половину целокупне имовине, а нико не расправља о питању: шта да се ради? Можда прогласити стечај и ликвидирати садашњу Централну банку, а на њеном мјесту створити другу? Штавише, са сасвим другачијим статусом, другим задацима и овлашћењима. Или можда започети реорганизацију Банке Русије? Али по тренутном курсу рубље, величина „рупе“, према мојим проценама, износи 14,5 трилиона рубаља. Много је? Поређења ради, напомињем да су у савезном буџету за 2022. планирани расходи у износу од 23,7 трилиона рубаља. Да ли смо спремни да жртвујемо део буџета од око 60 одсто да бисмо спасли садашњу Централну банку?

Поставља се детињасто питање: зашто скоро нико не примећује „рупе“ у билансу Банке Русије? Али зато што Банка Русије не одражава присуство ове „рупе“ у својим финансијским извештајима. Централна банка на мјесечном нивоу објављује главне бројке (агрегатне показатеље) свог биланса стања. На дан 28. фебруара ове године, билансна позиција „Девиза и племенити метали“ износила је 50,01 трилиона рубаља – ¾ укупне активе Банке Русије. Од 30. јуна ова цифра је износила 28,29 трилиона рубаља. Централна банка од 28. фебруара није обављала ниједну валутну трансакцију, а до смањења показатеља рубље дошло је као резултат ревалоризације, која је узела у обзир нагло јачање курса рубље. Ево најновијег биланса Централне банке – закључно са крајем октобра. Видимо да позиција „Девиза и племенити метали“ има вредност од 32,06 трилиона рубаља. До промене је дошло искључиво због ревалоризације, која узима у обзир курс рубље (нешто је ослабио у односу на летње месеце). Износ замрзнутих девизних резерви, узимајући у обзир тренутни курс рубље, процењујем на око 14,5 трилиона рубаља. У релативном смислу, чини се да је „рупа“ постала мања; чини око 29% укупне имовине.

Изненађујуће је, међутим, да Банка Русије не издваја тај део имовине који је замрзнут осам и по месеци. Односно, претвара се да је све у реду. Или Банка Русије, као финансијски мегарегулатор, може себи приуштити да не ради оно што тражи од комерцијалних банака које она контролише? Ако је, рецимо, пословна банка некоме дала кредит, а овај неко, односно дужник, престане да плаћа кредит, онда поверилац мора у свом извештају да издвоји настала потраживања као „проблемну“ („сумњиву“) имовину. . Обично се таква расподела мора извршити шест месеци након што је дужник престао да испуњава своје обавезе. Крајем августа, Банка Русије је морала да издвоји „проблематична“ или „токсична“ средства. Али Банка Русије даје добро лице лошој игри. Ради све

Прочитајте још:  Медведев: Русија не мора да користи нуклеарно оружје
Међутим, не можете заборавити. Запад спрема конфискацију девизних средстава Банке Русије. Судећи по темпу припрема, то би могло да се деси већ почетком следеће године. Психолошки смо већ спремни за овај неповратни губитак. Али да ли је Банка Русије спремна за ово? На крају крајева, ако из неког разлога проблематична имовина организације нестане или њихов захтев постане немогућ, онда се они преносе у категорију „лоших“ и отписују као губици. Хтела то Банка Русије или не, ако Запад конфискује девизна средства, више неће моћи да представља фиктивне билансе, да проследи рупу од крофне као саму крофну.

Тако? 300 милијарди долара (или 14,5 билиона на крају октобра) мораће да се отпише као губитак. Иначе, Банци Русије губици нису страни. Према годишњем извештају Централне банке, у 2017. години забележен је губитак од 435,3 милијарде рубаља. У 2018. нови губитак у износу од 434,7 милијарди рубаља, у 2019. – за још 182,7 милијарди рубаља, у 2020. – за још 61,5 милијарди рубаља. Коначно, у 2021. забележени су губици у износу од 26,3 милијарде рубаља. Пет узастопних година губитака! Укупни губици износили су 1,14 трилиона рубаља.

Хоће ли Банка Русије имати губитке 2022. године? Сигуран сам да хоће. И шта још. Заиста, у стара добра времена за Централну банку, остварила је позитиван финансијски резултат (профит), првенствено због девизних резерви. Неке валуте су дале плус, неке – минус, али генерално се показало плус (позитиван финансијски резултат). Тако је било до 2017. У наредним годинама, девизне резерве у целини постале су „планско-нерентабилни“ део имовине Банке Русије. Кинески јуан је до данас остао у девизним резервама Банке Русије. И то је у свом најчистијем облику „планско-нерентабилна“ имовина. Крајем октобра, од почетка године, кинеска валута је изгубила више од 12% у односу на долар и сада је близу минимума из 2008. године. На Московској берзи јуан је од почетка године ослабио према рубљи са 11,77 на 8,54 рубље (од 15. новембра). Не мислим да грешим ако кажем

Прочитајте још:  НАТО се суочава са веома реалном несташицом оружја због Украјине - амерички амбасадор
И сви ови текући губици Банке Русије бледе пред губитком који ће настати као резултат трансформације „токсичних“ средстава у „лоше“. Укупан негативан финансијски резултат Банке Русије може износити 16,5 трилиона рубаља. По закону „О Централној банци Руске Федерације“, Банка Русије своје губитке отплаћује из сопственог капитала. На крају октобра, акционарски капитал (углавном у облику резерви) износио је 16,2 трилиона рубаља. Јасно је да резерве креира Банка Русије за различите сврхе. То произилази из посебног статуса било које Централне банке, која је „зајмодавац у крајњој инстанци“. Не знам ни једну Централну банку која би могла да функционише без значајних резерви резервног капитала.

А шта можемо добити након објаве колективног Запада о одлуци да конфискује девизна средства Банке Русије? Последњи ће морати да покрије укупне губитке у износу од 16,5 милијарди рубаља. на рачун свог резервног капитала, који износи око 16 милијарди рубаља. Банка Русије ће или престати да постоји, или ће њене активности бити парализоване, што ће, заузврат, изазвати потпуни хаос у руској економији. По мојим информацијама, Банка Русије се не спрема за такав развој догађаја. Међутим, ми грађани Русије морамо тога да будемо свесни и да тражимо од власти да имамо проактиван план деловања у тренутку када Запад најави конфискацију девизних средстава Банке Русије.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Резолуција УН и судбина Централне банке Русије

  1. Cenjeni Valentin Katasonov izbegava reci da je “ruska” Centralna banka privatna cionisticko-jevrejska banka koja je i po Ustavu Ruske federacije i u praksi nezavisna od organa drzavne “vlasti” tako da u sustini i nije ruska banka sto ce reci da ni “ruska” rublja nije ruska niti je “rusko” zlato rusko. To, da su Centralne banke privatne strukture je praksa svagde u svetu. Centralne banke su u vlasnistvu istih cionistickih porodica i na tzv. Zapadu i na tzv. Istoku i niti jedan narod nema svoj novac, nego ga dobija iskljucivo kao dug (kredit) od grupe lihvara koji novac stvaraju iz neceg gurajuci nacije u duznicko ropstvo koje prethodi drugim oblicima ropstva. Privatna Centralna banka je cetverti i najvisi stub vlasti u svakoj tzv. drzavi i iznad je zakonodavne, sudske i izvrsne vlasti i ove igre koje opisuje Katasonov (koji u sirokom luku izbjegava pitanje vlasnistva i kontrole nad Centralnom bankom te ko su njeni akcionari) sluze za zamajavanje slepih narodnih masa na cijoj eliminaciji cionisticki bankari i masoni i rade. Dok se slepim masama servira pozoriste “geopolitike” s galopirajucom inflacijom dotle, s druge strane, “ruska”, “evropska” “kineska”, “americka”(FED)… privatne centralne banke pripremaju digitalnu programabilnu valutu s pretpostavkom ukidanja kes, papirnog novca i zatvaranja covecanstva u totalitarni, elektronski logor Novog svetskog poretka. PLandemija, inscenirani ratovi, lazno predocena klimatska kriza i sve ostale orkestrirane krize su zapravo paravan za stvaranje globalnog bezgotovinskog drustva digitalnih robova “Novog doba”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *