Саветник потпредседника Владе и министра одбране претио инспектору полиције и одбио да приступи на давање изјаве по налогу државног тужилаштва!

Васељенска сазнаје: Саветник потпредседника Владе и Министра одбране претио инспектору Полиције и одбио да приступи на давање изјаве по налогу Државног тужилаштва!

„ Знаш ли ти ко сам ја, знаш ли са ким причаш, јел знаш ти ко је мој шеф“!, загрмело је са друге старне слушалице када је инспектор Полиције Републике Србије поступајући по захтеву Првог Основног јавног тужилаштва у Београду позвао Мирослава Бјеговића саветника потредседника Владе и Министра одбране да приступи у станицу Полиције ради давања потребних обавештења због сумње да је угрозио сигурност и насилнички се понашао према директору Документационо информационог центра ВЕРИТАС Сави Штрбцу.

Инспектор је, према сазнањима Васељенске, сачинио службену белешку и о свему обавестио Државно тужилаштво, уместо да одмах примени одредбу члана 79 став 5 Закона о полицији и пошаље патролу да принудно доведе грађанина Бјеговића, онако како то закон налаже и како се чини у случају других грађана.

Повод овом позивању је био налог Државног тужилаштва да Полиција провери основе сумње да је Бјеговић претњама да ће напасти на живот и тело председника Веритас-а извршио криивчно дело „Угрожавање сигурности“ и „Насилничко понашање“.

Наиме, како сазнаје Васељенска, неколико дана раније Бјеговић је позвао телефоном Саву Штрбца због тога што је овај у некој ТВ емисији то јутро изговорио реченицу: „ Има и неких професора безбедности који тврде да је авион на Петровачкој цести био наш авион, а не Хравтски“, па урлао на њега: „Знаш ли ти ко сам ја, знаш ли ти са ким имаш посла, знаш на којој сам ја функцији, уништићу те, јебем ли ти (редакција изоставила) након чега је Штрбац прекинуо везу, па је Бјеговић послао више порука путем вибера од којих неке гласе: „ Доћи ћу ти на адресу, смраде људски“, „Једва чекам да те видим, завалићу ти шамарчину да се усереш“, „Видећеш шта је официр, браду ћу ти исчупати, само ме још једном спомени било где“, „ Доћи ћу ти на врата“, „Јебаћу ти матер, доћи ћу ти кући“.
Васељенска је имала увид у скриншотове ових порука.

Миросалв Бјеговић је иначе на ТВ Пинк својевремено казивао како авион на Петровачкој цести није полетео из Хрватске и како је имао на репу звезду петокраку и натпис ЈНА, а на опаску водитеља Предрага Сарапе да то није тачно, да се зна ко је пилот, да је хрватски пилот, он је казао:
„Не не не не не…..мало је и то чудна прича…како како је дозвољено, чији је авион, мислим..свашта нешто ….да не улазим…у те неке детаље…цела та сторија нашег народа се касније прелила доле на нашу јужну покрајину …“ .

Овиме је он оптужио државу Србију, њену војску и пилоте да су убили децу и жене на Петровачкој цести и да је такав сценарио убистава припадника сопственог народа касније примењиван и на Косову и Метохијиж, вероватно алудирајући на догађај у кафићу Панда у Пећи.

Мирослав Бјеговић, од оца Јанка, рођен је у Госпићу у Хрватској 03. октобра 1970. године. Завршио је Војну академију копнене војске у Београду 1993. године и преко 40. Кадровског центра Војске Југославије упућен је у Војску Републике Српске Крајине где је и рођен и одрастао, да је брани.
Распоређен је у 18. пешадиjску бригаду Српске војске Крајине у Бунићу, чоји команднат је био, тада потпуковник, Мирко Радаковић старешина бивше ЈНА. Старешине га памте као младог потпоручника који је луњао од јединице до јединице, а због одређених активности постао је познат органима безбедности Личког корпуса СВК. Старешине 18. пешадијске бригаде казују да су га звали „ мали“ и тврде да никада није био командант батаљона какао се представља у Србији нити је вршио икакве дужности јер му нису ни повераване јер је испољавао колебљивост, а орган безбедности је упозорио командовање на одређене околности које су се противиле његовом уграђивању у линије командовања или извештавања. Тако је он, како казују, луњао од јединице до јединице и само нешто њушкао.

Дана 27.02.1994. године наводно се затекао се на ливади под снегом у рејону Теслинграда (Лички Осик) где је требала да буде извршена примопредаја дужности командира чете из састава 18. пешадијске бригаде и том приликом је командир чете који сада живи у Београду закачио потезну противпешадијску мини од чијег распрскавајућег дејства је повређен заједно са још једним старешином који такође сада живи у Београду али је неколико гелера закачило и Бјеговића у мишић – лист ноге.
Бјеговић је збринут – превијен ту на ливади од стране санитета, а ова двојица су транспоротвана даље у болницу у Удбини па одатле у Книнску болнцу. Ипак он је након тога отишао из јединице у Београд под изговором да иде на преглед на ВМА и никада се више није вратио у јединицу. Практично дезертирао је. А у тој јединици је био и остао упамћен као истински велики херој Ранко Панић који је убијен на митингу у Београду крвничким ударцима жандарма из Ниша чизмом у стомак, услед чега му је пукло црево и изазвало смрт. О Ранку Панићу и његовој честитости, пожртвованости и храбрости сведоче сви саговорници Васељенске из 18. пешадијске бригаде и с поносом показују његове фотографије на положајима, а командант јединице је цело једно поглавље књиге о ратном путу бригаде посветио њему.

У Операцији „Олуја“ команда 18. пешадијске бригаде је прва јединица по којој је у зору 4. августа 1995. године дејствовала авијација Хрватске војске. Претрпела је велике губитке. У тим тренуцима потпоручник Бјеговић је био у Београду, увелико у приватном бизнису.

Командант 18. пешадијске бригаде пуковник Мирко Радаковић, који такође сада живи у Београду, казује: „ Пред сваки суд ћу доћи да сведочим и да докажем да он није рањен ниукаквој борби са усташама и да ја никада нисам издао њему потврду о рањавању већ је све превара и фалсификат“. Додаје да је Бјеговић тражио од њега да му изда Потврду да је рањен у извршењу борбеног задатка ради остваривања права на ратну војну инвалиднину, али је овај то упорно одбијао чак и када га је назвао генерал Стево Шево, командант 15 корпуса СВК, његов претпостављени, којем је одговорио: „ Ја му нећу дати јер нема услова по закону, а Ви му господине генерале дајте ако можете“.

Ипак, Бјеговић наводно волшебно долази у посед бланко оверене Потврде, неовлашћено је попуњава и касније се та потврда са попуњеним подацима употребљава у правном саобраћају у Републици Србији и ради стицања права на инвалиднину.

Међутим, у различитим органима Републике Србије налазе се две различите Потврде.

Једна на којој су штури подаци о озледи и друга на којој су накнадно дописани детаљнији подаци о наводним повредама. У прилогу можете погледати изглед обе потврде и утврдити да је реч о једној истој на којој је касније докуцаван додатни текст, што је преправљање – преиначење првобитне иначе фалсификоване исправе (неовлашћено попуњавање бланко потписане и оверен епотврде) и потом њеној даљој употреби пред државним органом.

Како Васељенска сазнаје иницаране су код надлежног тужилаштва провере на ове околности.

Иначе, господин Мирослав Бјеговић има у Србији утврђен статус ратног војног инвалида 50% и прима у складу са тим инвалиднину, а као једна од дијагноза је неведено и Pareza n.peroneusa што би значило да не може да се ослања на стопало, да стоји и хода на пети, односно да има такозвано падајуће стопало. Клиничка слика тога је такзвани „петлов ход“ код којег пацијент високо подиже ногу да не би при ходу запео о тло, што код господина Бјеговића није видљиво, а поред тога он самостално вози нов аутомобил JAGUAR P FACE црне боје чија је набавна цена 76.461 евра што такође не би било могуће у случају овакве стварне дијагнозе.

Иницирана је провера и ових индиција о незаконитом стицању инвалиднине.

Мирослав Бјеговић је у априлу 2022. године по налогу Тужилаштва за ратне злочине приведен у просторије Службе МУП-а за откривање ратних злочина и испитиван на околности његових сазнања да је авион на Петровачкој цести био авион ЈНА и имао петокраку и натпис ЈНА ( иако је ЈНА престала да постоји 3 ипо године раније, а на авионима ЈНА никада није писало ЈНА већ по Правилнику о шеми фарбања авиона само звезда петокрака) па је том приликом казивао инспекторима да он то не зна него да је његова ташта говорила да јој се учинило да је видела петокраку и ЈНА, а када је затражено да одведе полицајце код таште рекао је да је она преминула. О овоме у МУП Србије постоји Службена белешка о обавештењу примљеном од грађанина Мирослава Бјеговића.

Мирослав Бјеговић је у априлу ове године по писању Тањуга именован за специјалног саветника Министра одбране.

У јавности се представља као „стручњак за тероризам и организовани криминал“ иако би, ако није са оне стране закона, а стручњак је, требало да се представља као „стручњак за борбу против тероризма и организованог криминала“:

Васељенска ће пратити и извештавати о новим информацијама у овом сада већ низу случајева за које јавност има оправдан интерес да зна.

У прилогу погледајте иступ Мирослава Бјеговића о Петровакој цести којим аболира ратне злочинце Хрватског ратног зракопловства и оптужује нашу државу, њену војску, пилоте и службе безбедности за злочин на Петровачкој цести и за сличне злочине на Косову и Метохији.

Такође, погледјате и две потврде о рањавању различите садржине за које команднат Мирослава Бјеговића тврди да су без његовог одобрења узете и попуњене, а потом очито и преиначене.