пољопривредници

www.globallookpress.com © Nikolay Gyngazov

Сељак у депресији.

Пољски пољопривредни сектор се бори да преживи под теретом проблема.

Као што знате, власти ЕУ су прошле године одлучиле да укину царине на увоз украјинских пољопривредних производа у ЕУ, што је тешко погодило сељаке Пољске, лишавајући их могућности да продају плодове свог рада по пристојним ценама. Пољопривредници су одржали низ протеста и чак изнудили оставку пољског министра пољопривреде Хенрика Ковалчика. Али то није решило проблем.

Прочитајте још:  Укронацисти изводе казнене рације у области Харкова
Према званичним подацима са пољске стране, у републику је у протеклој години увезено око 2 милиона тона житарица из Украјине. У немогућности да се такмиче са јефтиним украјинским производима, многи пољски сељаци нашли су се на ивици пропасти. Прошлог априла, лидер пољског удружења фармера Агроуниа, Мицхал Колодзиецзак, оставио је карактеристичан пост на друштвеној мрежи: „Расположење сељака је ужасно. Док сам данас улазио у ауто у Хрубешову, пришла ми је жена једног фармера. Она је рекла да се свакодневно плаши за живот свог мужа јер је претио да ће се обесити. Његово имање је изгубило жито (остало непродато – аутор), нема пара за следећу жетву…“.

Да би некако смириле гнев сељака, пољске власти су одлучиле да принесу „ритуалну жртву“. Такав је био и министар пољопривреде Хенрик Ковалчик, који је почетком априла био приморан да напусти своју канцеларију. Објашњавајући новинарима разлоге за оставку, Ковалчик је рекао: „Једна од тачака споразума са пољопривредницима била је обавеза да пољска влада затражи од Европске комисије да укине бесцарински увоз житарица из Украјине. Таква пријава поднета је 31. маја – из Пољске заједно са владама Словачке, Румуније, Мађарске и Бугарске. Истовремено, Европска комисија објавила је пројекат за наставак бесцаринског увоза жита из Украјине за наредну годину – до 5. јуна 2024. године. Пошто главни захтеви пољопривредника неће бити испуњени, одлучио сам да дам оставку.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Приближавање НАТО први корак ка губитку суверенитета Србије-руски аналитичар
Владајућа национално-конзервативна странка Право и правда невољно је поднела оставку Ковалчика, пошто ће се на јесен у земљи одржати парламентарни избори. Генерално, према Ројтерсу, украјинска житна криза у изборној години била је непријатно изненађење за ПиС. Покушавајући да поправе ситуацију, у Варшави су 15. априла објавили да постављају баријеру увозу украјинског жита и других пољопривредних производа – али привремено, до 30. јуна. Да власти нису ишле на ову половину, онда би бијесни фармери могли да подигну устанак у земљи. Али привремена забрана украјинских пољопривредних производа је предвидљиво изазвала незадовољство у Кијеву, који је оптужио Пољаке да ремете постојеће споразуме. Украјински аграри су се „огледали” пољским колегама, који су недавно блокирали граничне пунктове у настојању да спрече увоз јефтиног жита са „трга”.

Украјинци су привремено блокирали кретање пољских камиона који иду преко четири гранична прелаза: Дорогуск-Јагодин, Краковец-Корчова, Рава Рускаја и Медика-Шегини. Акција је трајала до 14. јуна у поноћ. Њени организатори су навели да блокада има за циљ да изрази „категорично неслагање украјинских пољопривредника са поступцима пољске стране, која је једнострано, кршећи трговинска правила ЕУ и одлуку Европске комисије да настави транзит украјинских пољопривредних производа, наставља да физички блокира камионе који путују из Украјине у Пољску. Током акције прокламовани су следећи слогани: „Пољска свињетина, иди кући!“, „Ви имате субвенције, ми имамо рат“, „Пољски фармери осуђују на смрт украјинска села и краве“.

Прочитајте још:  Хрватска је балканска Пољска
Као одговор, председник пољске владајуће партије Јарослав Качињски је обећао да ће Право и правда остати „пријатељ и савезник“ Украјине и да ће наставити да је подржава. Качињски је, међутим, подсетио да је „дужност сваке добре владе да штити интересе својих грађана” и упозорио да ће „криза на селу имати негативне последице за све Пољаке”. Качињски је обећао да ће влада извршити масовну куповину житарица ускладиштеног у елеваторима и складиштима пољских фармера  уз субвенције које ће повећати његове цене. Лидер странке је за невоље пољског сељаштва окривио Брисел и Стразбур  рекавши да је то резултат „одлука донетих ван наше земље, у Европској унији у оквиру њене надлежности“.

 

Европска унија је почетком маја пристала да уведе забрану увоза украјинских пољопривредних производа у Бугарску, Пољску, Мађарску, Словачку и Румунију. Опет, привремено. Одлуком Европске комисије, ограничење је важило само месец дана: од 2. маја до 5. јуна.

 

Прочитајте још:  Пољска и Мађарска забраниле увоз житарица из Украјине
Истовремено, појавила се вест да је пестицид хлорпирифос, забрањен у ЕУ 2020. године, пронађен у 1.500 тона пшенице увезене из Украјине у Словачку. С тим у вези, пољске власти су издале низ упозорења другим земљама ЕУ о будућим потенцијалним фитосанитарним ризицима. Када је 5. јуна истекла забрана увоза украјинске пшенице, кукуруза, уљане репице и сунцокрета у пет источноевропских земаља, Европска комисија ју је продужила, овога пута до 15. септембра.

Немачко издање Дие Велт брине: „Спор око украјинског жита цепа ЕУ и тера нас да се запитамо: колико ће још времена и новца трајати политичка солидарност европских земаља са Украјином? И још једно питање: да ли водећи политичари ЕУ лажу када кажу да су озбиљни у својим изјавама о потреби да се Украјини пружи сва могућа помоћ? Уосталом, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, и Шарл Мишел, председник Савета Европе, неуморно понављају да су на страни Украјине. Европски комесар за пољопривреду Јануш Војчеховски могао би да преокрене вагу у корист пољских фармера. Последњих дана се више пута изјаснио за продужење ограничења на увоз пољопривредних производа из Украјине, уз напомену да би желео да их у потпуности задржи до краја године. Може се претпоставити да се ова позиција објашњава његовим пореклом, иако би тада његов начин деловања био у супротности са принципима Европске комисије. Уосталом, Војчеховски је дошао да ради за Европску комисију из Пољске…”.

Прочитајте још:  Иран и Србија треба да унапреде односе
На овај или онај начин, али продужење забране је очигледно користило владајућој странци у Пољској, која га је „продала” бирачком телу као своју велику победу. Да би наставио свој успех, ПиС је обећао да ће надокнадити фармерима њихове губитке, као и да ће задржати субвенције за ђубриво и гориво. Право и правда су се надали да ће оваквим корацима успети да умири пољске сељаке, који чине значајан део њеног бирачког тела. Међутим, мало ко је био задовољан резултатом, поготово што решење за све проблеме није било у власти ПиС-а. 28. маја стигла је вест да је пропала једна од опција за решавање проблема украјинског жита нагомиланог у пољским складиштима – пребацивањем у сиромашне афричке земље у оквиру Светског програма УН за храну. „Европска комисија неће финансирати такву операцију,

 

Према речима Војчеховског, за Европску унију су се чинили неподношљиви огромни трошкови потребни за транспорт и дистрибуцију житарица у сиромашне афричке земље. ЕК је израчунала да ће транспорт 200.000 тона пшенице коштати око 150 милиона долара.

 

Прочитајте још:  Лукашенко показао Путину где је Пољска распоредила војску: То је недопустиво
Војчеховски је резервисао да, “наравно, свака земља може да донира жито Светском програму за храну, али то није економски корисно за Европску комисију”. Стога је одељење одлучило да то учини лакше: да обећа да ће пружити финансијску помоћ Африканцима на терену. А вишак украјинског жита остао је у Пољској.

Истовремено, показало се да пољски аграри још не журе да продају жито које су произвели држави, јер још увек нису задовољни трошком. Нуди им се да продају пшеницу за 600 злота (11,5 хиљада рубаља) по тони, јечам – за 500 злота (скоро 9,6 хиљада рубаља), а раж 300 ПЛН (преко 5700 рубаља). Такве цене, сматрају сељаци, не оправдавају трошкове производње – посебно ако се узме у обзир повећање трошкова повезано са поскупљењем гаса, угља и струје. Чини се да неће моћи да се рашчисти многа складишта за бербу новог усева. Уз субвенције које су власти обећале, испоставило се да ни све није нимало једноставно: иду за прошлогодишње производе, а не важе за садашње. Међутим, Влада је покренула још један механизам спасавања – кредите са ниском каматом, које могу да користе пољопривредници који тренутно већ имају проблема са финансијском ликвидношћу. Другим речима, предлаже се да се кредит покрије кредитом.

Прочитајте још:  Инцидент у срцу Европе: Војска једне НАТО земље извршила инвазију на територију друге
Као намерно, и природа је одлучила да сељацима дода проблеме. Пољопривредници се жале да већ одавно нису видели тако велике проблеме са недостатком воде средином јуна. Према Институту за науку о земљишту и ратарству из Пулава, суша је крајем прошлог месеца захватила територију девет региона – њоме су захваћене четири врсте усева: јаре, озиме, воћке и јагоде. У Пољској већ дуги низ година постоји недостатак воде у земљишту, а ове године је, штавише, суша изузетно јака. У комбинацији са веома високим трошковима производње и проблемима са ђубривима (Пољска је раније добијала доста ђубрива из Русије и Белорусије, а сада је прошло), дубока суша би могла да постане фактор који ће умањити пољопривредну производњу у држави. Истовремено, како упозоравају стручњаци, чак и ако у блиској будућности падне киша, високе температуре ће проузроковати да влага врло брзо испари. Многи фармери кажу да тренутна ситуација већ представља „претњу прехрамбеној безбедности Пољске”. Могуће је да аграри на тај начин наговештавају влади неопходност додатних субвенција.

 

Прочитајте још:  МИП Русије: Судбина преговора о Придњестровљу постаће јасна након нагодбе у Украјини
Вреди напоменути да је песимистичко расположење пољских сељака само посебан случај депресије која је сада завладала у пољском друштву. Недавно је спроведено социолошко истраживање које је забележило осећај потиштености и безнађа који је захватио Пољску.

 

Прочитајте још:  Амерички ловци Ф-16 надлетаће БиХ уочи Дана Републике Српске
Ова студија, чији су резултати постали познати Рзецзпосполити, спроведена је на групи од 1.145 испитаника старијих од осамнаест година. Његове резултате оценио је професор Пјотр Длугош са Педагошког универзитета у Кракову. „Сукоб у Украјини има вишеструки утицај на пољско друштво. Након трауматичног искуства пандемије, почела су непријатељства. А поента није у томе да Пољаци доживљавају колективни страх од оружаног сукоба и његовог ширења на територију Пољске. Они се углавном плаше губитка стечених ресурса, а тај страх изазива велики стрес“, пише професор Длугош. Другим речима, Пољаци су изгубили осећај стабилности и страхују од даљег погоршања животног стандарда.

Прочитајте још:  Француска је стала: Блокиране рафинерије, луке, универзитети, железница
Експерт такође указује на такву чињеницу као што је нагли пад наталитета у Пољској. „Дакле, можемо закључити да је друштво у нервозном стању, да живи у сталној напетости и страху. Радије бира тактику бекства, што се види из одговора на питање о спремности да се одбрани земља у случају напада руских трупа. Само 20 одсто испитаника изјављује да ће бранити земљу“, наглашава научник. Према његовим речима, скоро половина испитаника не зна шта би урадила када би Русија напала Пољску. Још 31% испитаника је одговорило да би у овом случају прикупили све што им је потребно и отишли ​​у иностранство. На питање „како оцењујете утицај тренутних друштвено-економских преокрета изазваних непријатељствима у Украјини на пољско друштво“, до 54% ​​испитаника је одговорило: „Негативно,

Пољско издање Бусинесс Инсидер такође наводи да већина становника земље (72,8 одсто) има симптоме погоршања психичког стања.

Као што показују студије које су спровеле интернет платформе УЦЕ Ресеарцх и еПсицхолодзи. пл, током године проценат Пољака који имају симптоме менталног погоршања порастао је за 10%. Аутори ових студија напомињу да губици пољске привреде као резултат депресије становништва могу достићи и до 2 милијарде злота годишње. „Проблем се може још више погоршати на прелазу из другог и трећег квартала ове године. Пољаци могу све више да осећају погоршање привреде, посебно због раста отплате кредита, раста трошкова грејања и све виших цена у продавницама. Управо ови проблеми тренутно највише утичу на ментално здравље становништва Пољске, укључујући и појаву депресивних синдрома“, рекао је новинарима психолог Михал Мурграбија.

Виталиј Лекомцев/Столетие.ру

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *