Школе без мобилних

Школе без мобилних.

Почетак нове школске године поново је актуелизовао питања о  понашању  ученика, о примереној гардероби или о употреби мобилних телефона. Да ли је девојчицама у мајицама на бретеле, или кратко скројеном горњем делу, популарно званом „кроп топ” место у школским клупама и да ли ученик може да прати наставу ако једном руком пребира по тастатури телефона? – уобичајене су дилеме у многим школама.

У најмање две суботичке школе ове недоумице разрешене су, бар када је реч о мобилним телефонима, још прошле школске године, а што се гардеробе тиче и много раније.

У Основној школи „Вук Караџић” у Бајмоку, насељу надомак Суботице, неколико месеци по почетку прошле школске године Наставно-педагошко веће донело је одлуку да предавачи више не треба да се такмиче са мобилним уређајима. Ову одлуку подржао је и Савет родитеља, а онда је уследио тежи део: – рећи деци да на уласку у школу мобилне телефоне оставе у посебне кутије и да ће им омиљена справица бити враћена по завршетку наставе.

„Првих недељу дана ученици су мислили да је то смак света. А, онда су се на то навикли”, каже Маја Радуловић, психолог у школи. У овој установи применили су праксу да се ученицима ни на паузи између часова, на малом и великом одмору не враћају телефони. Док су у школи, једини с којима треба да комуницирају су њихови другари и наставно особље, значи уживо.

– Веома брзо су се приметили и први резултати, наставници говоре да су деца усредсређенија на часу, да више обраћају пажњу на то што се ради, њихова пажња више није расута, пошто концентрацију на градиво не омета што испод клупе куцкају на телефону, макар да би видели колико је сати. На одморима су некада били „заузети” зурењем у своје телефоне, а сада се више друже и разговарају – каже школски психолог. Радуловићева прича како јој је на недавном конгресу психолога на Палићу било упућено питање како су успели ученике да отргну од мобилних, јер је то увек најтежи корак. Каже да су кључни били – истрајност и доследност.

„Када је једна ученица добила опомену јер није предала телефон, ђаци су схватили да ћемо одлуку о школи без мобилних телефона доследно примењивати. Али, имамо среће и што имамо добру сарадњу са родитељима. Мада је у почетку било разних коментара око ове одлуке, на крају су је сви подржали. Ово је мала школа са 450 ђака у малој средини и овде смо могли све да решавамо договором”, каже Маја Радуловић.

Уместо мобилних телефона, ученицима су отворили нови канали комуникације, уз званичну таблу са обавештењима које поставља школа, направили су и љубичасти пано на којем ученици постављају своја обавештења, ту су и укрштене речи и друге „мозгалице” што их решавају за време одмора. У договору са директором, постоје изузеци, када се за потребе обрађивања неке наставне јединице користе и мобилни телефони.

Једна од првих одлука које је Наталија Трбовић Тољагић донела када је дошла на чело Медицинске средње школе била је да од суседне стручне школе наручи специјалне кутије за одлагање мобилних телефона. Одлука да мобилни и школски час више не могу заједно, прошла је и кроз наставно веће, али и ученички парламент.

„Ово је специфична школа у којој је и понашање, однос према другом, избор гардеробе у служби будуће професије њених ученика. Отуда није било отпора према ставу да мајице на брателе или папуче нису за школу. Наши ученици у делу обављања практичне наставе носе мантиле у различитим бојама, у зависности од образовног профила. Када пређете праг ове школе, подразумева се да прихваташ одређени одређени сет вредности и одговорности, а наш је посао да то унапредимо и да ђаци стекну знања и вештине. Девојке у школи знају због чега, као будући медицински радници, не смеју имати дугачке нокте. Међутим, отпор је постојао када смо тражили да на почетку часа одложе мобилне телефоне у кутије, то им је теже пало од било каквих ограничења у облачењу. Ученици су срасли са телефонима, а примећујемо да је та веза учвршћена за време епидемије ковида”, каже директорка Наталија Трбовић Тољагић.

У овој школи са 650 ученика у осетљивом тинејџерском добу определили су се да тај проблем решавају договором и примером. Телефони су ученицима поново доступан на одмору, али каже директорка, сада раде на томе да ученике мотивишу да ни тада не користе мобилне, већ да уживају у дружењу у лепом школском дворишту.

„Ми смо просветни радници и наш посао јесте да ученицима стално причамо, да на њих делујемо примером и непрестано их мотивишемо да постигну више”, каже директорка Медицинске средње школе.

Политика

Бонус видео