„СОС корона” прети да дезинтегрише ЕУ

Хиљаду и осам стотина милијарди евра. Та вртоглава сума јуче је окупила 27 лидера чланица ЕУ на првом самиту „лицем у лице” у Бриселу од избијања пандемије короне. Њене последице гурнуле су ЕУ у најтежу рецесију у њеној историји. Да ли 27 лидера могу да се договоре колико је новца неопходно за санацију последица пандемије и како да тај спасилачки програм придодају буџету ЕУ за период 2021–2027?

Супротна су виђења „ситуације”. У таборе су се издвојили короном урушени јужњаци (предвођени Италијом и Шпанијом), строге северњачке штедише (Холандија, Аустрија, Данска, Шведска и уз њих Финска), пркосни представници источног крила (на челу с Пољском и Мађарском), и „централно” крило грозничаво жељно финансијског компромиса у тренутку домаће кризе и растућих геополитичких апетита Кине и Америке. Предложени пакет спасилачких мера вредан је 750 милијарди евра, упакованих у дугорочни буџет уније (у последњи час стесан на 1,05 билиона евра).

Шарл Мишел, председник Европског савета (ЕС), канцеларка Ангела Меркел (Немачка председава унијом до краја године), и француски председник Емануел Макрон пред почетак јучерашње седнице нису били оптимисти да ће договор овог пута бити постигнут.

„По економским и друштвеним последицама, суочавамо се с најтежом кризом од Другог светског рата. Биће потребна политичка храброст да донесемо одлуке у интересу заједнице држава ЕУ”, упозорио је Мишел.

Меркелова је, упркос недавним оценама да „ЕУ нема времена за губљење пред корона-кризом” и да је сада „на испиту кохезија Европске уније”, јуче ујутру, на свој 66. рођендан, звучала тескобно, рекавши да очекује „веома, веома тешке преговоре”.

Макрон је са сусрета с холандским премијером Марком Рутеом изашао још забринутији: „Наступајући сати биће судбоносни. Реч је о судбини европског пројекта”, проценио је шеф Јелисејске палате.

Званични Хаг, Беч, Копенгахаген и Стокхолм, а уз њих и Хелсинки, на „корона тренутак ЕУ” гледају са становишта да треба минимално да одреше сопствене буџетске касе. Ко каже да у спасилачком програму треба да буде 750 милијарди евра, питала се уочи самита Каролина Едштадлер, аустријска министарка за односе са ЕУ. По њеном мишљењу, „тешко је и замислити да би ЕУ овог викенда могла постићи било какав договор”. Не долази у обзир да од предложених 750 милијарди евра 500 милијарди буде додељено бесповратно, без надзора трошења и без реформских обавеза, чланицама ЕУ које су најтеже погођене короном, истакао је Руте. Шведска не искључује вето на предлог ЕК о формату спасилачког програма и дугорочног буџета, најавио је премијер Стефан Левен. Хелсинки би разумео скромнији спасилачки програм, изјаснила се Сана Марин, премијерка Финске, пренео је „Фајненшел тајмс”.

На супротном крају мегдан-поља, премијер Грчке Киријакос Мицотакис упозорио је да Атина „овог пута не би прихватила никакав бриселски надзор” над средствима усмереним јој од Европе за санацију последица пандемије. „Грчка је много сазрела од дужничке кризе. Грчка жели да одлучује о сопственим реформама”, истакао је Мицотакис.

Новац за Италију (којој би, према неким рачуницама, од оних 750 требало да стигну око 82 милијарде) није никакав „поклон ЕУ”, већ новац усмерен чланици која се обавезује на опоравак економије и дугорочне структурне реформе, поручио је Маурицио Масари, амбасадор Италије при ЕУ.

Између ова два табора, мађарски премијер Виктор Орбан добио је од парламента у Будимпешти мандат да блокира било какав предлог спасилачког ЕУ фонда и дугорочног буџета уније који би усмеравање пара из заједничке касе условио стриктним поштовањем владавине права, по растегљивим бриселским узусима.

У покушају да одобровољи квартет „штедљивих” (с Финском у позадини), Шарл Мишел је пред самит у Бриселу делимично стесао формат заједничке касе ЕУ до 2027. и отворио пут већем учешћу чланица у одлучивању о додели новца угроженијим чланицама. Неки у томе већ виде почетак фрагментације ЕУ. Мишел је квартету непопустљивих одобрио рабат на улагања у заједнички буџет – ставка којој се Брисел од брегзита одлучно опирао. Томе се званична Варшава одлучно успротивила: „Лош је предлог Брисела да поједине државе зарађују зато што прилажу заједничкој каси ЕУ”.

Тања Вујић / Политика