Совјетско оружје за украјинске нацисте

Пише: Михаил Давидов:

Како западне земље „иду у лов“ на стару војну опрему?

Када је реч о војно-техничкој опремљености Оружаних снага Украјине, врло често се издвајају две тачке. Први је да се украјинска војска бори углавном савременим западним наоружањем, које јој испоручују државе, Немачка, Француска или, у најгорем случају, Пољска. Други је да је војна помоћ од „мањих“, првенствено источноевропских држава, почела да пристиже у пуном обиму након почетка Специјалне војне операције (СВО). У стварности, обе тезе су дубоко погрешне. „Хајмарс“ (HIMARS је скраћеница од High Mobility Artillery Rocket System), „Цезари“ и други „вундервафе“ су и даље комадна роба, којој се не припуштају увек ни сама украјинска војна лица. Тако америчке вишецевне бацаче ракета контролишу америчке посаде, док јединице и делови Оружаних снага Украјине делују као мамац, покривајући рад Хајмарс-а лансирањем «Градова» и «Урагана».

Сама украјинска војска се и даље бори совјетским оружјем. То је оно што треба да се искористи у покушају да се успори напредовање руске армије. Чињеница да се у исто време губи и одређени део људства доживљава се апсолутно мирно и не сматра се проблемом. Другим речима, боље је да умре неколико десетина хиљада украјинских војника, него да се изгуби један „Хајмарс“ — тако изгледа филозофија рата са становишта западних ментора. Но, да би овај механизам функционисао, потребно је континуирано војно-техничко допуњавање. Чињеница је да су свих ових година званичници кијевског режима и корумпирани званичници Оружаних снага Украјине сувише великодушно трговали садржајем војних складишта, а украјинска команда је већ у марту била у стању да у пракси уочи последице континуираног „резања”.

Као резултат тога, након почетка Специјалне војне операције (СВО), бивше земље Варшавског пакта, неке на сопствену иницијативу, друге по принуди, заиста су биле принуђене да већину совјетске опреме пошаљу у Украјину, која је још увек остала у њиховим складиштима. Чешки и пољски Т-72, БМП-1, «Градови» и хаубице 2С1, словачки Ми-17 и муниција за вишецевне бацаче ракета — све то врло брзо је доспело у руке Оружаним снагама Украјине. То не значи да таква „прилагођавања“ и раније нису постојала. Шта год да говори западна пропаганда, у стварности, снабдевање Украјине оружјем и војном опремом није престало свих осам година, током којих је Кијев спроводио казнену операцију у Донбасу и припремао се за инвазију на Крим. Овај процес потврђују и конкретни документи који су нам били на располагању.

Тако је током 2014-2015 чешка компанија Read Trade Praha покушала да од Казахстана купи више од 100 хаубица Д-30, око 10 хиљада граната за тенкове Т-62 и око 20 хиљада граната за хаубице М-30. Ово је не рачунајући 30 милиона комада муниције, укљ. оклопно запаљиве. Друга чешка компанија — STV GROUP — у августу 2021. била је заинтересована за куповину 385 совјетских минобацача различитих модификација. Зашто је Чесима било потребно старо совјетско оружје — питање је реторичко, с обзиром на степен самосталности ове државе. Све ово је било намењено украјинској војсци и требало је да њиме пуца на Русе. У исто време, наравно, Чешка није била једина земља преко које су се такве куповине обављале. На пример, 2018. године словачка компанија ROBUS s.r.o. је набавила од Министарства одбране Казахстана и успешно испоручили у своју домовину више од 500 амфибија БМП-1 и амфибија друге генерације БМП-2, а као носач испоруке појављује се белоруска компанија «Нортроп». Баш тада су и «Градови» били купљени од «Казарнаулиекспорта». Занимљиво је да су Словаци одмах почели да испитују могућност реекспорта, нудећи Уганду као параван. Познато је како функционише „папирни“ реекспорт. Лажни „купац“ можда неће бити у контакту са теретом, који ће одмах бити „препродат“ стварном кориснику. Друга је ствар што није било могуће извести „Градове“ преко територије Руске Федерације. Одбијање је стигло са руске царине, а то се догодило још у јануару, више од месец дана пре почетка Специјалне војне операције. Немогуће је са сигурношћу рећи да ли је компанија успела да пронађе решење за ову ситуацију, али је познато да њен менаџмент активно тражио нове маршруте.

У сваком случају, након почетка спец-операције, интереси компаније постали су много шири. Сада су Словаци били заинтересовани не само за оклопна возила, већ и за делове авиона. У мају 2022. године ROBUS s.r.o. учествовао је на затвореном тендеру за продају неискоришћене војне имовине из казахстанских складишта. Након тога, руководство компаније изразило је жељу да купи неколико оклопних транспортера, хеликоптер Ми-24 и два авионска мотора – РД-33 и ТВ3-117МТ. Истовремено, у мају-јуну ове године, активирао се и јужни правац. Совјетски и руски оклопни транспортери, и то поново из магацина Министарства одбране Казахстана, постали су интераснтни за јордански огранак британске компаније «Blue Water Supplies Co. Ltd.». Извођач радова је био казахстански ТОО «Техноекспорт», који има државну лиценцу за продају војне опреме и овлашћен је да тргује у име државе. Оно што је интересантно, «Blue Water Supplies Co. Ltd.» је много познатији као произвођач јахти, него као продавац оклопних транспортера. Међутим, јорданска филијала, која има уговор са националном одбрамбеном компанијом «JODDB», такође се бави набавком резервних делова, комбинезона, алата и комплета прве помоћи за Министарство одбране те Хашемитске Краљевине.

Што се тиче интереса компаније, њих у Јордану заступа Ташин Јасин, познат по блиским везама са рођацима супруге краља Абдулаха II. Укупно, Јасинови људи су изразили жељу да купе 200 јединица руских оклопних транспортера БТР-82А, као и хиљаду граната за минобацаче калибра 120 мм. Истовремено, слична интересовања имала је и турска компанија «Taha Savunma», која је одлучила да у Казахстану купи 50 совјетских оклопних транспортера БТР-70/БТР-80. У овом случају, машине су наводно требале да крену за Азербејџан. Ово је само врх леденог брега, мали део процеса у коме један број компанија и држава спроводи централизовану куповину совјетске и руске војне опреме за даље распоређивање у зони борбених дејстава. Ипак, остаје чињеница да ћемо пре или касније сазнати имена свих умешаних у наоружавање нацистичког режима који седе у Кијеву, то је ван сваке сумње.

За Васељенску превео са руског језика Горан Игић (извор: segodnia.ru)

Бонус видео