Страдање Николо-Васиљевског манастира и завјештање старца Зосиме (Видео)

Новострадални Успенски Николо-Васиљевски манастира Доњецке епархије је основао 1998. г. схиархимандрит Зосима (Сокур). Ријеч је о једном од већих (по бројности) новооснованих руских манастира.

Схиархимандрит Зосима је познати руски духовник новијих времена, старац-великосхимник. Оснивач је два манастира и велики духовни трудбеник. На његовом гробу, од његовог упокојења, се до дан-данас дешавају чуда.

Духовно завјештање старца Зосиме

Аз, грешни схиархимандрит Зосима, ктитор два манастира: Василијевог и Успенског Николајевског, остављам вам своје завјештање (своју посљедњу жељу и вољу): и после смрти моје, свето и вјечно, до последњег даха, чувајте сва завјештања, та света предања, ту особеност Служби, коју браћа и сестре записаше у (нашем) манастирском типику, чувајући их до најситнијих детаља и не допуштајући никаква одступања.

Држите се строго Руске Православне Цркве и Његове Светости Патријарха Московског и цијеле Русије.

У случају удаљавања Украјине од Москве, ма каква да буде аутокефалност –- незаконита или „легитимна“, одмах да се прекине веза са кијевском митрополитом! Од постојећих манастира тада да се формира Дом милосрђа, који ће испуњавати (те) свете законе милосрђа –- служење људима до њиховог сахрањивања. Ова заповијест манастира мора да се испуњава док је вијека! Не бојте се никаквих пријетњи, ни клетви, јер нису канонске, јер су безаконе. Заузмите се чврсто за каноне Руске Православне Цркве. У случају отпадања од јединства Руске Православне Цркве, (знајте да) нема владајућег епископа, те манастири прелазе на ставропигијску управу, под омофором Његове Светости Патријарха Московског и све Русије. Молим се Богу и надам се да ме Његова Светост Патријарх неће одбити, да ће ме примити под свој омофор. Ако то не буде могуће, онда ће манастири прећи под самосталну игуманску управу по угледу на Валаамски манастир, са почетка овог стољећа, стално имајући у виду свијетла будућа времена јединства Украјине са Русијом, што ће — у шта дубоко верујем — неминовно да се деси; са чим одлазим у вјечност.

… Одлазећи у живот вјечни, вама, браћо, сестре и свима који се моле у ​​нашем манастиру, казујем (ово) последње своје слово: држите се Руске Православне Цркве – у њој је спасење!

Дајем разрјешење свима из гроба: нека вам Бог опрости гријехе и нека вас помилује по својој неизмјерној и пребогатој милости. Ко је долазио код мене ради духовног руковођења, да се чврсто држи свете обитељи — браћа и сестре ће вам помоћи и упутити вас на пут спасења. Из гроба да примите — иако нити дишем, нити гласа пуштам — Мир, Љубав и Божији благослов.

Превео и приредио: др Димитрије Д. Чвокић / Васељенска