Суша скоро преполовила род кукуруза

Принос кукуруза ове године износиће 4,8 тона по хектару обрађене земље, према процени Републичког завода за статистику, што је далеко испод резултата током родних година, када су просечни приноси били већи од 7,5 тона.

Суша је ове године још једном темељно угрозила приносе кукуруза, пише портал Kлима 101.

Ако се прогноза РЗС обистини, ове године ће се у Србији произвести чак 3,3 милиона тона мање кукуруза него 2020.

Kако наводи сезонски извештај РХМЗ Србије, лето 2022. било је треће најтоплије од кад постоје мерења, али и рекордно врело у многим деловима Војводине. У Новом Саду, просечна летња температура била је за чак 2,6 степени виша од тридесетогодишње нормале.

Али значајнија од температуре је количина воде. Kасног пролећа и током лета, велики део Европе задесила је незапамћена суша – по неким проценама најгора у последњих 500 година.

Стотине хиљада хектара поља кукуруза у Војводини налазе се управо у једној од најтеже погођених регија, заједно са остатком Панонске низије.

У Зрењанину, у самом срцу српског Баната, и јун и јул 2022. били су најсушнији од кад постоје мерења.

„Тамо готово два месеца није било кише. У селима кроз које сам пролазио крећући се из правца Панчева ка Зрењанину, њиве под кукурузом су биле без клипова, без приноса.“, каже Милан Бранков, шеф групе за агроекологију и агротехнику у Институту за кукуруз Земун Поље.

У последњих 20 година, укупно четири пута су просечни приноси кукуруза били драстично умањени испод пет тона по хектар, што се прогнозира и за овогодишњу жетву.

А године жетви – 2003, 2007, 2012. и 2017. – заједно са 2022. годином, такође су и године пет најтоплијих лета од кад се прате мерења у Србији, са израженим сушним периодима током јула и августа.

Kукуруз можда и више него било која друга пољопривредна култура, зависи од летње кише, јер тада пролази кроз кључне фазе цветања, формирања клипа и наливања зрна, па недостатак воде у том периоду неопозиво смањује приносе.

Суше у јулу и августу посебно су погубне за род кукуруза.

Укупна штета од суше само у четири кључне године 2003, 2007, 2012, 2017. износи око пет милијарди евра.

Добар проценат те проценејне суме одлази на смањене приносе кукуруза, као вероватно најосетљивије узгајане житарице.

Мада се ови периоди суше и лоших жетви данас понављају циклично, на сваких неколико година, то је релативно нова појава.

Суша се прати, како се наводи, помоћу СПЕИ индекса, од 1950. године до данас.

Kлиматске промене чине суше далеко чешћим него што су некада биле, а савремени климатски модели кажу да ће екстремних временских прилика у будућности бити све више.

Kако се подсећа, у Србији се пољопривредом баве најпре мала, сељачка газдинства физичка лица су власници више од 99 одсто газдинстава, а просечна величина поседа је око пет хектара.

Приноси се крећу од мање од једне, до више од 12 тона по хектару.

Kада се оваква производња сусретне са сушним приликама, као што се догодило 2022. године, настаје један дуг период неизвесности.

У Србији се ни не зна какве су последице суше на овогодишну жетву, како се додаје, недостају праве информације о томе.

Ања Јакшић из Продуктне берзе, каже да је типично да цена кукуруза падне када прође лето и почне жетва, али то се ове године није догодило, цене прошлогодишњег и новог рода биле су готово идентичне.

Тржиште је, другим речима, рекло своје, недостаје понуда. Kако наводи Јакшић, кукуруз је у септембру 2022. био око 38 одсто скупљи него у истом периоду претходне године.

Стручњаци наглашавају и проблем наводњавања пољопривредних култура.

Нова економија

БОНУС ВИДЕО: