ТУЂМАН ИМАО ШПИЈУНА У СЛОБИНОМ КАБИНЕТУ, ДОЈАВИО КЉУЧНУ ИНФОРМАЦИЈУ ПРЕД “ОЛУЈУ”! Бивши министар открива тајну чувану ТРИ деценије

ТУЂМАН ИМАО ШПИЈУНА У СЛОБИНОМ КАБИНЕТУ, ДОЈАВИО КЉУЧНУ ИНФОРМАЦИЈУ ПРЕД “ОЛУЈУ”! Бивши министар открива тајну чувану ТРИ деценије.

Хрватски председник начелно прихватио план З4, када је сазнао да ће га Срби одбити, и тако добио одрешене руке за погром, сведочи Првослав Давинић.

Фрањо Туђман, некадашњи председник Хрватске, имао је шпијуне у најближем окружењу Слободана Милошевића, бившег председника Србије, током ратних година у бившој СФРЈ. Пошто је из прве руке добијао информације о Милошевићевим плановима и акцијама, неретко је могао да буде неколико корака испред српског државног руководства, открива бивши министар одбране Првослав Давинић.

РАЗГОВОРИ С ГЕНЕРАЛОМ

То се, између осталог, десило и у време кад је актуелан био и чувени план З4, односно непосредно пред операције “Бљесак” и касније “Олују”, када је тадашње хрватско војно-политичко руководство с Туђманом на челу извршило највеће етничко чишћење у новијој историји. Из Хрватске је протерано око 250.000 Срба, убијено и нестало више од 3.000, за шта до данас нико није одговарао.

У мемоарима “Живот у рукавицама у центру светске политике: Сећања једног дипломате”, Давинић, некадашњи министар одбране и дугогодишњи шефа Центра за разоружање УН, сведочи о сусретима са Мицом Вернером. Ради се о пензионисаном генералу америчке војске, који је радио и у канцеларији генералног секретара УН.

На једном од састанака, био је то доручак у хотелу “Интерконтинентал” у Београду, почетком јуна 1994. Миц му је причао о плану З4.

– Рекао ми је да је по налогу Стејт департмента њихов амбасадор у Загребу Питер Галбрајт у сарадњи с руским амбасадором и немачким дипломатом Арензом, који је представљао ЕУ, и уз подршку УН, направио доста детаљан план. Крајина би постала аутономна област, имала свог председника, владу, скупштину, суд, полицијске снаге, грб, заставу, валуту, право на наплату пореза и закључивање међународних споразума – пише Давинић.

План је, према наводима Мица, а мишљењу Вашингтона, давао максимум српској страни у Крајини и би било тешко да се добије нешто више, а да Загреб не одбије цео план, на који је Туђман већ изражавао оштре замерке.

ПРОБЛЕМ С ПЛАНОМ

– Рекао је да ће Вашингтон настојати да приволи Милошевића да подржи план у целини пошто је он већ показивао суздржаност. Проблем с планом имао је и Немац Аренз, који је сматрао да су њиме Срби добили далеко више него што би требало и да је то директно кршило територијални суверенитет Хрватске. Додао је да би, уколико Галбрајт на томе инсистира, то био добар модел да се у датом тренутку примени и на Косово и Метохију. Миц ми је рекао да је Вашингтон такву идеју сматрао преурањеном и да су напори администрације усмерени да се успешно реши питање Српске Крајине јер Туђман није крио намеру да оружани отпор Срба у Крајини реши војним путем. Такав план већ је био у припреми – сведочи Давинић.

Већ на следећем сусрету, јуна 1995, Миц је пренео Давинићу да је Туђман једини спреман да прихвати план З4:

– Према Мицу, његов став био је мотивисам “претходним поузданим сазнањима” да ће, било вође Крајине или Милошевић, или обе стране заједно, план одбити и тиме ослободити Хрватску сваке одговорности и “дати јој одрешене руке да питање реши на свој начин”. Радило се у оружаном нападу на Републику Српску Крајину и враћању суверене власти Хрватске над овом, за њих “самопрокламованом творевином”. Миц је упозоравао да су наредни дани представљали “буквално задњи тренутак да се таква ситуација спречи”.

Шаиновић: Гаранције, бајке и убачени елементи

Никола Шаиновић, бивши премијер Србије и потпредседник Владе СРЈ, прича за Српски телеграф да је план З4 одбијен јер нису биле даване никакве гаранције:

– Покушавали су да издејствују да на тај начин операција “Олуја” буде изведена малтене уз потпис српске стране.

Искључује могућност да је било ко из Милошевићевог окружења, а да је он у то био упућен, био на вези са Загребом:

– То су бајке – тврди Шаиновић, али не одбацује могућност да је можда било неких убачених елемената.

Шта је био план З4

– предложен ради окончања рата у Хрватској и реинтеграције Републике Српске Крајине у Хрватску

– припремила га група коју су чинили представници САД, Русија и ЕУ (преко Француске и Немачке)

– предат хрватским и крајишким властима јануара 1995, али никада није примењен због, како се тврдило, противљења крајишких власти

– предвиђао широку аутономију Крајини и позивао на повратак хрватских избеглица у општине које су држали Срби

– захтевао да се продужи мандат Унпрофора да би омогућио примену споразума и амандмане на хрватски устав, којима би се омогућила аутономија

– 11 општина у којима су Срби имали већину имале би потпуну монетарну независност, зону слободне трговине без царина, грб, заставу, химну и полицију. Устав и закони Хрватске би важили на територији Крајине, али би претходно морали бити одобрени од представника Крајине.

Злочин без казне

Анте Готовина

– у “Олуји” учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције

– њима се супротставило око 31.000 војника Републике Српске Крајине, погинуло 726

– 20.000 кућа спаљено

– Хашки трибунал осудио тек након 16 година, 2011, генерале Анту Готовину и Младена Маркача на по 18 година затвора због “Олује”. Међутим, пресудом Жалбеног већа, они су ослобођени

Република.рс

Бонус видео