Турска прети да ће окупирати важан део Грчке

Турска је запретила Грчкој окупацијом грчких острва у Егејском мору. Претходно је председник Ердоган подсетио Атину на судбину грчког становништва Измира, покланог од Турака. Загушење нафтних танкера у Средоземном мору такође је део конфронтације између Анкаре и Атине, која је нагло ескалирала током протекле године. Колики је ризик да ове две државе пређу на права непријатељства?

„Ко сеје ветар, пожњеће олују! Или ће Грчка направити корак уназад и следити договоре, или ће Турска предузети неопходне мере. Једне ноћи и неочекивано”, рекао је новинарима турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

Турска страна је склона песничком облику претњи. Што се ноћне посете тиче, подређени цитира шефа. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је током посете Србији рекао: „Ово није сан. Ако сам рекао да можемо доћи изненада једне ноћи, то значи да када дође време, можемо доћи изненада једне ноћи… Турску неће зауставити чињеница да су острва окупирана од стране Грчке. Предузећемо неопходне кораке у право време. То се може догодити неочекивано и било које ноћи.”

Чавушоглу је развио ову идеју: Турска може да доведе у питање суверенитет грчких острва у Егејском мору делима, не ограничавајући се на речи о њиховој окупацији од стране Грчке. Али само у том случају, ако Грчка не откаже да размести својих војника на острвима.

Анкара неће игнорисати претње које су јој упућене, Атина треба да следи договоре – или ће Турска предузети неопходне мере, закључио је Чавушоглу.

Раније је турско Министарство одбране саопштило да је Грчка пребацила оклопна возила на острва Мидили (Лесвос) и Сисам (Самос) у Егејском мору, која имају статус демилитаризованих. Ердоган је говорио о том „инциденту“. Као, Атина ће „платити високу цену“ ако наставе да „провоцирају турску војску“.

„Желим Атини да кажем само једно: не заборавите на Измир! – рекао је и током посете фестивалу авијације, астронаутике и технологије, одржаном у турском граду Самсуну. И ту је отишао предалеко са високоуметничким метафорама, јер само чисто административне препреке спречавају светску заједницу да препозна такозвану малоазијску катастрофу – масакр становништва у Малој Азији 1922. године као геноцид над грчким народом. Његов врхунац је било уништење грчког становништва града Смирне (данас Измир) од стране Ататуркове војске.

Није добра метафора, али Реџеп Тајип Ердоган је страствен. Осим тога, у Анкари се уобичајено верује да су се малоазијски Грци сами убили и удавили у Егејском мору. Као и пре тога Јермени.

Али шта је то што је толико узбудило руководство Турске сада када поново прете ратом свом западном суседу и колеги чланици НАТО-а, спомињући геноцид?

Током протекле године, Грчка је непрекидно изводила војне вежбе. Некад самостално, некад у оквиру НАТО-а, а некад са групом за подршку, која се ситуационо развијала на заједничком непријатељству према Турцима.

То су Кипар, Египат, Израел и Јерменија. Главни разлог за формирање тако невероватног савеза били су планови Анкаре да развије гасна поља на спорној обали у Средоземном мору, као и традиционалне претње Кипру. А Египћани су се укључили и зато што имају своје интересе у Либији, који се укрштају са турским. У Каиру, грубо речено, подржавају маршала Халифу Хафтара, док Турска његовим противницима шаље дронове.

Током вежби, Грци су умало оборили турски Ф-16 изнад Егејског мора. Турски пилот је управо обављао мисију НАТО-а, а грчка противваздушна одбрана на острву Крит га је „истакла” радаром система за навођење С-300. Опет су поетизоване претње смрћу пљуштале ка Атини.

А сада су Грци, заједно са египатским специјалцима, увежбавали слетање (укључујући и падобранима) и „случајно“ слетали на Лезбос и Самос, бацивши и тамо оклопна возила.

Лезбос и Самос, као и острва Додеканез и Хиос су суверена територија Грчке. Али према Уговору из Лозане и његовим каснијим редакцијма, ово је „демилитаризована зона“ у којој Атина може да држи само граничаре.

У Егејском мору не постоји потпуно разграничена граница, ни по води ни по ваздуху. Велика и стратешки важна острва Лесбос, Хиос и Самос налазе се у близини турске обале Мале Азије.

Тамо је водни простор немогуће разграничити према познатим међународним правилима. Ако следите поморско правило од 12 миља, засновано на грчком суверенитету острва, онда Егејско море постаје грчко језеро. Ако се, међутим, повуче линија од 12 миља, рачунајући од турске континенталне обале, тада ће острва бити окружена турским воденим простором, њихова веза са Грчком ће бити уништена.

Иста прича са ваздушним простором, који су покушали да разграниче још тридесетих година (тада су дошли Немци и Италијани и није било времена за то). Као резултат тога, Грци фиксирају зону одговорности од 6 миља, што је за Турску casus belli. Не прође година а да некоме не буде оборен авион, што је предодредило брзу потражњу у обе земље за руским ПВО системима попут поменутог система С-300.

Иначе, војног пилота Нила Ердогана, којег је 1996. године оборио грчки Мираж, у Турској сматрају за националног хероја.

Мало острво Агиос Ефстратиос постало је колективно гробље за грчке и турске пилоте. Штавише, у огромној већини случајева реч је о такозваним тактичким провокацијама од стране Турака. Њихови Ф-16 улете у грчку зону одговорности, а коју Анкара сматра својом. Пре појаве руских ПВО система међу Грцима, све се ово завршавало класичним ваздушним биткама. Сада је довољно да се турски ловац осветли радаром да би он убрзано окренуо на исток. Након тога из Анкаре почињу повици типа „доћи ћемо ноћу“ и „поновићемо Измир“.

Наравно, мало тога указује на могућност рата великих размера између две земље чланице НАТО-а, као што је то био случај 1974. године на Кипру. С друге стране, сада је много тога што је раније било немогуће постало реално. Постоји мишљење да су догађаји у Украјини уверили Анкару у слабост НАТО-а, а такав утисак би могао да испровоцира Турке да прогурају насилно решење, ако не у Егејском мору, онда око спорних гасних поља у Средоземном мору.

Док је Атина растрзана између испуњавања обавеза у оквиру Северноатлантске алијансе (укључујући и снабдевање оружаним снагама Украјине оружјем) и покушаја да одржи паритет у Егејском мору, Анкара се понаша прилично агресивно. Да, турски лидери и дипломате дуго и редовно користе китњасти оријентални говор (ипак, министар Чавушоглу је један од идеолога пантуркизма и неоосманизма, што подразумева повратак земаља бившег Отоманског царства на Балкан). Треба приметити да са сваким новим инцидентом у Егејском мору или ваздушном простору изнад острва, њихова реторика постаје све опаснија.

Грци ћуте, иако се и њихов наратив понашања врти око реваншизма. „Малоазијска катастрофа” из 1922. већ се за деведесет година претворила у елемент етнографије и кулинарског туризма: сви називи ресторана и локалних јела који садрже реч „полис” односе се на културу Грка Мале Азије („градом” колоквијално се звао само Константинопољ).

Малоазијски Грци који су преживели 1922. године отишли ​​су не само у Грчку, већ и у Европу и САД (пример за то су Оназиси) и никада нису имали јак утицај на спољну политику Атине. Али наратив је остао.

Протеривање Грка

Иначе, Грчка се недавно противила увођењу горње границе цена руске нафте, не зато што воли Русију, већ зато што грчка танкерска флота превози ову нафту.

А настала саобраћајна гужва на Босфору, коју су организовале турске власти, погодила је управо приходе Грчке. Занимљиво, усред још једног избијања сукоба око острва у Егејском мору.

Неколико година није било никаквих консултација између Турске и Грчке по питању Егејског мора. У најмању руку, настављени су у јануару ове године, али су до лета прекинути због оћигледних инцидената.

Конфликт изгледа нерешив, ако оперишемо уобичајеним дипломатским нормама. Само што је географија спорног региона таква да тамо не функционишу уобичајене норме међународног права. У тако сложеним случајевима треба тражити нестандардне методе као што је демилитаризација острва. Али онда би део континенталне обале Турске требало да буде демилитаризован, а Анкара никада неће пристати на то.

Трагање за нечим другим нестандардним је такође тешко из национално-историјских и етничких разлога. Посебна прича је криза са избеглицама из Азије и Африке, услед које су се Егејска острва претворила у огромну транзитну базу, а мафија се интернационализовала. Али ово је врх леденог брега, испод којег су, ипак, историјске амбиције. Које, свакако, ризикују да прерасту у праве сукобе.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/12/7/1190023.html

БОНУС ВИДЕО: