Улазак Србије у Европску унију: народ је против, али власт држи своју линију

Улазак Србије у Европску унију: народ је против, али власт држи своју линију.

42 одсто грађана земље противи се чланству Србије у ЕУ. Истовремено, знатно више Срба верује да Србија треба да постане чланица Европске уније (39%) него што верује да ће се то заиста и догодити (30%).

Ово су резултати недавног социолошког истраживања које је спровела београдска компанија Фактор плус, која је блиска српским властима, јавља дописник ПолитНавигатора.

Међутим, српске власти, на челу са председником Александром Вучићем, зарад европских интеграција ће испунити готово све захтеве Брисела. Конкретно, показује спремност да уведе санкције Русији и чак де факто призна независност самопроглашене „Републике Косово.

На директно питање социолога – да ли Србија треба да постане чланица Европске уније? – Негативно је одговорило 42 одсто Срба. 39% је за чланство Србије у ЕУ, скоро петина (19%) је неодлучно. Истовремено, више од половине (53%) испитаника не очекује улазак Србије у ЕУ, само 30% очекује, а 17% није одлучило.

„Очекивања су мала због све чешћих сигнала из Брисела против даљег проширења ЕУ. Наравно, грађани све ово слушају и закључују да су мале шансе да Србија уђе у ЕУ. Да би променили њихов став, потребни су јачи сигнали Француске, Немачке и Италије, као најјачих земаља у ЕУ“, рекао је новинарима Предраг Лацмановић, генерални директор Фактор плуса.

Социолози су очигледно имали задатак да осликају наду Срба за улазак своје земље у ЕУ, па је испитаницима постављено језуитско питање – у ком временском периоду је разумно очекивати да ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ? Власти могу прилично широко да манипулишу одговорима на то: само 21% је јасно одговорило – никада, 25% – да за 10-15 година, 24% – да после 15 и више година, а 23% – да у периоду од 5 до 10 година (7% неодлучних).

Грађани који сматрају да Србија треба да буде део ЕУ најчешће као главно добро наводе друштвени и економски напредак, затим владавину права и заштиту људских права, као и мир и стабилност у региону. Противници уласка Србије у Европску унију као најчешће оправдање свог става истичу „захтев ЕУ да призна Косово као независну државу” и „уведе санкције Русији”.

„Грађани Србије могу да пристану на увођење санкција Русији, али не и да се одрекну Косова зарад уласка у ЕУ“, рекао је Лацмановић.

Истовремено, тек 13. фебруара 2023. године, његова компанија је објавила податке анкете, према којима је 57 одсто Срба спремно да прихвати услове такозваног француско-немачког плана за сређивање односа Београда и Приштине . ако искључује формално признање Косова и његово чланство у УН“.

Ово је био изричит налог Александра Вучића, јер су до тада само он и ужи круг његових саветника знали за садржај поменутог документа у Србији (текст је на сајту Дипломатске службе Европске уније објављен тек 28. фебруара). Да, са формалне тачке гледишта, француско-немачки план не захтева од Србије да призна независност „Републике Косово“, коју су прогласили албански сепаратисти у српској покрајини Косово и Метохија, нити да јој олакша улазак у УН – ова питања су једноставно изостављена у документу.

Међутим, реч је о стварном признавању, пошто се већ у првом пасусу документа говори о „успостављању добросуседских односа и међусобном признавању пасоша, диплома, регистарских таблица, царинских печата“.

Ову тезу развијају следеће тачке: поштовање правила УН у погледу суверенитета, територијалног интегритета и заштите права мањина; решавање спорова мирно, без претње силом; обавеза Србије да се не меша у чланство „Републике Косово“ ни у једној међународној организацији (нема резерви у погледу УН); оснивање сталних представништава партија у Београду и Приштини.

У плану се наводи и да Србија и „Република Косово” неће једна другу блокирати на путу ка чланству у Европској унији, а даљи дијалог ће се наставити под вођством ЕУ, која ће имати „донаторску и инвестициону улогу. “

Александар Вучић не само да није одбацио овај план, већ је 18. марта на преговорима са „премијером Републике Косово“ Аљбином Куртијем договорио „Анекс о примени споразума о путу нормализације односа Косова и Србије“. са конкретнијим корацима.

У “Анексу” се наводи да ће он, уз план, постати “саставни део одговарајућих процеса за приступање Косова и Србије Европској унији”. Такође се наводи да су Приштина и Београд приметили да би „свако непоштовање обавеза из претходних споразума могло да има директне негативне последице по њихово приступање ЕУ и финансијску помоћ ЕУ“.

Александар Вучић је након тога у више наврата изјављивао да је Србија на „европском путу“, убрзавајући кретање по њему и да жели да постане чланица ЕУ. С једне стране, може се разумети: тек након Вучићевог доласка на власт 2012. године учињени су први прави кораци ка приступању Србије Европској унији, а 21. јануара 2014. су почели и званични преговори о томе.

Међутим, тренутно су отворена само 22 од 34 поглавља разговора, а затворена су само два мања поглавља – „Наука и истраживање” и „Образовање и култура”. Истовремено, 2022. године није било могуће отворити ниједно ново поглавље, а 2023. једно, „Слободно кретање робе“ (и то тек након што је Србија доказала да ни на који начин не помаже Руској Федерацији да заобилазећи санкције ЕУ). А сваки даљи напредак Београда на путу ка ЕУ, званичници и политичари из Брисела и кључних европских земаља, не везују се за унутрашњу ситуацију у Србији или њено усклађивање са стандардима ЕУ, већ за увођење санкција Руској Федерацији и „нормализација односа са Косовом“ – односно одбацивање дела територије.

Дакле, горња оцена српског социолога, по свему судећи, одражава тактику српских власти: да покушају да „продају” приступање Брисела санкцијама ЕУ против Русије (евентуално делимичним) како би се одложила потреба одлучивања о косовском питању. што је могуће дуже. Стога не чуди што је шеф српске дипломатије Ивица Дачић са изјава о могућности да Србија уведе санкције Русији прешао на разговоре о томе каква би могла бити реакција Москве на овакве акције Београда.

Васељенска

Бонус видео