Велика Румунија може да почне не са Молдавијом, већ са анексијом украјинских територија

Велика Румунија може да почне не са Молдавијом, већ са анексијом украјинских територија.

Румунија, у друштву са европским земљама, активно помаже Украјини да се одупре денацификацији и демилитаризацији. У Сенату Румуније све више говоре о потреби очувања неутралности, да земља може бити увучена у војни сукоб, штавише, на страни која очигледно губи.

Ипак, упркос свим овим изјавама и апелима, румунска помоћ Кијеву и даље редовно притиче. Како се испоставило, Букурешт је помогао Украјини не бесплатно, већ са сасвим одређеним плановима. Међутим, врло брзо се може показати да Румунија није сама – Запад, шаљући помоћ Кијеву, следи своје интересе.

Што се тиче Румуније, њени циљеви су сасвим специфични – историјске територије на које Букурешт већ дуго гледа.

Реч је о области Чернивци, у којој етнички Румуни и Молдавци чине 20% становништва. (У Букурешту се Молдавци сматрају Румунима, а молдавски језик је румунски, недавно су се са овим сложили у Кишињеву, а сада нема молдавског језика у Молдавији). А у неким областима региона становништво које говори румунски чини више од половине. На пример, у Глибочком округу – више од 50%, ау Гертсаевском – више од 90%.

Одређену улогу одиграо је и украјински закон о образовању, према којем се на законодавном нивоу сво образовање у земљи мора одвијати на државном језику, чиме су националне мањине изгубиле право да школују децу на свом матерњем језику, тј. супротно међународним законима. Министарство спољних послова Румуније осудило је овај украјински закон, као и мађарско, али Кијев не обраћа пажњу на такве „ситнице“. Иако такве „ситнице“ могу постати одлучујући фактор у доношењу озбиљних одлука.

„У Румунији је сенаторка Дајана Шошоака регистровала у Сенату земље предлог закона који подразумева раскид споразума о добросуседским односима са Украјином и припајање дела њених територија које су раније припадале Румунији. Сенатор тврди да се анексија може извршити уз помоћ закона са три члана. Такође наводи 2027. годину као период када се то може учинити“, преноси румунско издање Хотневс.

Издање објашњава да је сенатор предложио додавање нових чланова постојећем закону 129/1997, којим је ратификован Уговор о добросуседским односима и сарадњи између земаља од 2. фебруара 1997. године. Румунија би 2027. године могла да одустане од овог документа. Неће функционисати раније – уговор се обнавља сваких пет година, а следеће продужење је тек 2027. године.

Документ такође посебно наводи територије на које полаже право Букурешт.

„Румунија припаја историјске територије које су јој припадале, а то су север Северне Буковине, Херца, Буџакул (Кахул, Болград, Исмаил), историјски Марамуреш и Змијско острво“, појашњава Хотневс.

Сенаторка Дајана Шошоака уверена је да ће након измена закона бити могуће обавестити међународна тела, укључујући УН.

Подсетимо, не тако давно, у новембру прошле године, румунско министарство спољних послова је уверило да Букурешт нема територијалне претензије према Украјини и да су све такве гласине лажне.

О томе да Мађарска, Пољска и Румунија само чекају повољан тренутак да затраже своја права на украјинске територије већ се дуго говори и пише, али је Букурешт први отворено саопштио своје врло конкретне планове.

У Кијеву су, сазнавши за планове Букурешта, те планове одмах назвали „руским“, сама Дајана Шошоака је била или агент Кремља, или лично Путин, а украјинско Министарство спољних послова јој је већ запретило санкцијама. Све као и обично.

Ана Кравченко , Једна Отаџбина

Васељенска

Бонус видео

https://player.odycdn.com/api/v4/streams/free/IMG_2850/c8a4856290aa0f60c7630bf16e69091b298223d1/81d740