Власт је огледало народног посрнућа!

Добили смо власт по мери нашег посрнућа.

Заправо власт происходи из народног бића. Власт је оваплоћење народних жеља, веровања, надања и труда.

Ипак, исто тако власт може бити и мера препорода. Ако се народ препороди, ко је тај који ће уставити планинску реку. Ако желимо западњаштво, добили смо га. Ако желимо нерад, ту је. Ако желимо простачку забаву, ето нам је.

Примитивизам, изволимо. Промискуитет, ту је. лажемо, наравно, Крадемо, итекако. Немамо милости, прилично: Кукавички окрећемо главу пред силеџијама и разбојницима, а често се и прикључујемо, непрестано.

Разврат, од јутра до сутра. Све то покушавамо да не примећујемо затупљујући своја чула и осећаје наркотицима и алкохолом. И онда пред изборе повичемо: “правде, хлеба, солидарности, поштења”, а у ствари мрзимо друге јер препознајемо себе у њима. Тражимо онога који ће нам омогућити да напредујемо у свим пороцима.

Све то прикривамо великим речима, држава, правда, пристојност, народ, рад, култура, правда, љубав…

Нажалост искуство нас учи како се превазилази овакво посрнуће. Великим невољама које служе да нас врате на земљу, да нас отрезне, да можемо да одвојимо битно од небитног, истину од лажи, правду од неправде! Нама неће помоћи велики умови него јаки карактери. И ти Јаки карактери морамо да будемо ми! Не, да буде не, а да, да.

И понајпре да се погледамо у лице и кажемо себи самима: не желим више да учествујем у томе је то погрешно. Први корак у лечењу, а који нужно претходи путу излечења свакако је тачна дијагноза. Затим следи терапија, која ма колико била горка и болна једина враћа из болести у оздрављење.

“Нада нема право ни у кога

до у Бога и у своје руке.

Надање се наше закопало,

На Косову у једну гробницу”

Драгослав Љубичановић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: