Пут из глобалног матрикса

Врло је битно у садашњем политичком, самим тим и историјском тренутку правилно се изразити и строго одредити у идеолошком, националном, културолошком, стога социолошком смислу.

Дакле, напросто немамо времена животног као људи, раса, народи да то полако систематизујемо, нарочито не, кроз какве институције глобалног матрикса. Лично сматрам да више немамо времена за губљење објашњавајући око себе сваку нашу реч, став, у вези било какве друштвене појаве, било она политичка или културолошка.

Штитећи традицију и вредности породице, народа, до расе као и територије на којима обитавамо и живимо од вајкада, везујући се за разне идеологије кроз дубока времена, а нарочито 20 века. Сведоци смо да нас злочиначке службе глобалног матрикса од тзв. владиних, не владиних организација, тако и тако крсте као фашисте, ултрадесничаре, клерофашисте, нацисте до оних локалних од окупационе зоне, до окупационе зоне, те смо као у ОЗС…Љотићевци, Недићевци итд. Објашњавати глувом и слепом код слоновских ушију и очима као сове разлике идеолошке те философске између Фашизма, НС-а, Фалангизма, Легионара све до идеологије домаћег ЗБОРА је излишна и крајње штетна по нас, који баштинимо апсолутни отпор, те се залажемо за разобличење и коначно уништење демократије као лажног система јер она никада то и није била, осим као отровна магла дугиних боја иза које се ваља најгора машинерија смрти.

До тога да смо поборници органистичког устројства друштва, те сталешког уређења државе. Једноставно када у дијалогу и изношењу става неко каже: “Ти си фашиста” мислећи да ће тиме да вас повреди или понизи. Јасно и гласно треба одговорити робу матрикса…ДА, ЈЕСАМ ФАШИСТА. Не улазити у расправе безобалне шта је фашизам , кога је уобличио и на којој територији и народу је био ендемска идеологија.

Савремени снописта, органиста, традиционалиста мора бити фокусиран на делатни напор ка разобличавању и развејавању отровне демократске магле матрикса. Време безобалних прича је за нама, морамо својим радом и животом да посведочимо, да смо храбри и одлучни да згазимо демократску кугу и све њене појавне облике од странчарења, партијашења, политичког и идеолошког синкретизма, историјски неутемељеног у прошлости, којег код нас индентификујемо као удбашки национализам а у Русији тзв. Путинизам.

Време је да се стварају арке живота за будућност оног дела српског народа као и других белих народа Европе који се освешћује. Међусобне поделе које жреци демократорске глобалне мреже матрикса изнова прогуравају и преко медија апострофирају.Е би ли нас како опет изнова и изнова завадили зарад вечног ропства њима не сме проћи. Наш народ и народи Европе и наша племенита бела раса је изложена најекстремнијим искушењима изнутра и споља. Наше државе егзистирају као окупационе зоне система окупационих зона Европе и остатка света, где се на све могуће начине врши геноцид над белом расом.

Ми данас први пут у историји Европских народа имамо шансу, да кроз овај кал постигнемо истинско јединство белих народа, оличених у освешћеним појединцима истих, кроз организовање у паралелном систему и трећим путем ван институција матрикса. Освешћеност, храброст, дух снопа и вера у непобедиву снагу нашег и других белих народа, морамо разбити окове системског виртуелизма којима смо робовали. Државе, режими падају и руше се под теретом историјских дешавања.

Демократија је од европског човека створила пасивног, уштројеног, маловерног, кукавног роба колоквијалног назива “грађанин” не спремног да храбро преузме иницијативу и зада први ударце, не чекајући у злодуху одбране и дефетизма наметнутог од жреца владара матрикса, кроз разне одвратне термине политичке коректности, компромиса, једнакости да му изнова ставе брњицу, амове и ланац.

ПАРАЛЕЛНИ СИСТЕМ И ТРЕЋИ ПУТ је тежак и узак пут ка слободи и обновљеној традиционалној, хришћанској Европи народа. Кући и отаџбини племенитог белог човека! Дакле, тренутак је великог повратка у којем ћемо секиром у главу ударити демократорску хидру са безбројним пипцима партијаштва, либераштине, грађанерства итд. Те јој нанети смртне ране и пијану вавилонску блудницу бацити у огањ и гехену историје.

Часлав Р. Бјелица