“Чувајмо се да не постанемо нељуди”: 10 година од смрти вољеног патријарха Павла

Данас се навршава десет година од смрти једног од највољенијих поглавара Српске православне цркве, патријарха Павла. Скромност, врлина, доброта и живот по јеванђељу, синоним су за човека чију су Божју реч православни хришћани уважавали и поштовали.

Патријарх Павле остаће упамћен као велики човек који је свој живот посветио Богу и живео у складу са његовим начелима.

Патријарх Павле није само живео у духу хришћанске цркве, већ је Божју мудрост настојао да приближи свим верницима, како речима, тако и својим делима, која су прави пример скромног хришћанског живота.

Патријарх Павле преминуо је у сну 15. новемебра 2009. године на Војномедицинској академији, где је од 13. новембра 2007. године био на лечењу. Према сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.

Био је један од патријарха кога су верници несебично волели и ценили. И то пре свега јер је живео као и народ у чије се име обраћао Богу и молио за њега. Тако су људи често могли да виде патријарха Павла међу народом, како пешачи или се вози јавним градским превозом.

Важио је за човека који је устајао веома рано и живео у потпуности према јеванђељу и у складу са оним што је говорио. Осим по духовности, био је познат и као неко ко је био вичан свакодневним, животним стварима, па му тако није било страно да нешто поправи, било да су то ципеле или наочаре. Волео је да кува, што је често радио, али је и шио. Патријарху Павлу ниједан физички посао није био стран, ни тежак.

Био је противник луксуза, није био шкрт, али је био штедљив. Постоји прича о томе како је реаговао када је једном приликом видео више луксузних аутомобила испред Патријаршије, питајућу се чији су. Kада је сазнао да су то аутомобили његових владика, патријарх Павле је рекао: “Бог те видео, а чиме би се тек возили да се нису заветовали на скромност?”

Соба патријарха Павла у Патријаршији била је толико скромна да је подсећала на монашку ћелију. Постио је током целе године на води, рибу је јео веома ретко, а месо скоро никада.

На месту патријарха био је скоро две деценије, а био је сведок и ратних дешавања на простору некадашње Југославије. Није правио разлику међу људима, често је понављао да смо сви деца Божја, осуђивао је свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, ком су народу чињени и којој вери. Познато је и да је крајем деведесетих година учествовао у неколико протестних шетњи против Слободана Милошевића.

Многе појединости из његовог световног живота добро су познате свим православним верницима, али оно чему се увек враћамо и оно по чему ћемо га памтити јесу његове мудре мисли и изреке.

У спомен на великог патријарха Павла и 10 година од његове смрти, присетићемо се неких мисли које су обележиле његов живот који је посветио молитви за српски народ.

“Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо”.

“Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди”.

“Живот на земљи је пролазан. Ми смо сви на испиту, а награда је на небу. Сат откуцава време, а и добра дела у том времену”.

“Човек је јачи мртав него нечовек жив”.

“Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди”.

“Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде”.

“Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Kада волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин”.

“Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек”, само је једна од многобројних мудрих мисли које је за живота изговорио патријарх Павле.

Сматрао је да сваки човек у овоземаљском животу са разлогом, да има свој задатак који треба да изврши.

“Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке”, стоји у беседи патријарха Павла.

Своје речи, а посебно своја дела, оставио је у аманет српском народу као пут светлости којим би требало да иде. Грађани Србије нису остали дужни вољеном патријарху Павлу, па су му у спомен на његов лик и дело, подигли споменик. Споменик најцењенијем српском патријарху Павлу постављен је прошле године на платоу испред Цркве Светог Марка у Ташмајданском парку.

Скулптура патријарха Павла у полуседећем положају смештена је поред шеталишта које води ка цркви, а сваком ко улази у храм или пролази Булеваром краља Александра буди сећање на сва добра, племенита дела, али духовност коју је патријарх Павле ширио и којом је зрачио.

B92