Руски научници створили наноробота који убија ћелије рака

(Фото: Пиксибеј)

Научници са Универзитета ИТМО у Санкт Петербургу предложили су нови концепт за борбу против онколошких обољења. Направили су ноноробота од ДНК фрагмената који не само да може уништити ћелије рака, већ их истовремено и препознаје у целом телу.

Резултати истраживања су објављени у листу „Chemistry – A European journal“

Стварање ефикасних лекова за борбу против рака, који не би изазвали озбиљне нежељене ефекте, један је од најважнијих задатака за хемичаре, фармацеуте и биологе. Научници полажу велике наде у генску терапију која је усмерена на борбу против мутација које се одвијају у људским ћелијама.

„ДНК је основа ћелије. Она садржи генетичке информације потребне да би се кодирали протеини, које су од животног значаја за постојање ћелије“, каже Катерина Гончарова, један од аутора истраживања.




„Када ћелија постане канцерозна, догађа се „квар“ у геному. Након тога она почиње да синтетише „штетне“ протеине, а не оне који су потребни нашем организму. Као резултат, ћелије почињу неконтролисано да се размножавају и процес се не може зауставити — туморска маса постаје све већа и већа“.

Како функционишту нанороботи у борби против рака

Научници са Универзитета у Санкт Петербургу су са америчким колегама са Универзитета Централна Флорида изучили својства неких дезоксирибоза (ДНК) које могу препознати патогене молекуле РНК и пресећи их.

Аутори су синтетисали у лабораторији дезоксирибозе које се саме копирају и на њиховој основи створили неку врсту наноробота који је способан да означи одређене врсте ћелија рака уз помоћ светлећих молекула и уништи их. 

„Наш ДНК-наноробот се састоји од два дела: детекционог и терапеутског. Терапеутски део пресеца патогену РНК: што је више сечемо, мање се производи протеин који је штетан. Други део нашег робота омогућава нам да откријемо погођене ћелије — уз присуство „погрешне“ РНК у ћелији наша супстанца се комбинује са олигонуклеотидима (једноструки полуланци ДНК или РНК) који се вештачким путем уносе у ћелију, сече ланце и тада долази до флуоресценције“, објашњава Гончарова.  




Научници су тестирали свој изум на моделу гена КРАС, који за већину онколошких обољења служи као „молекуларни прекидач“ који активира неограничени раст ћелија. Наноробот је успешно открио РНК која је одговорна за синтезу патогених протеина и успео је да расече. Нови нано-уређај селективно осветљава и сече молекуле РНК, везане за KРАС, игноришући све остале молекуле.   

Пред научницима су експерименти на живим ћелијама и животињама. Такође мора се решити проблем „испоруке“ наноробота у погођене ћелије. У току су радови на нано-контејнерима за циљане испоруке препарата у различите лабораторије, укључујући и ону на Универзитету ИТМО. 

Из прес-службе Универзитета ИТМО су истакли да је цена још једна потенцијална предност предложеног концепта. Израда таквог наноробота чак и у лабораторијским условима кошта свега око 1000-1500 рубаља (15 до 20 евра).  



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.