Сорош кренуо на Кину

Оптужбе које Џорџ Сорош износи на рачун Kине и кинеског председника Си Ђинпинга нису новост. Он то ради већгодинама.

Међутим, у последње време Сорошеви напади на Сија и Kину настављени су ауторским чланком овог америчко-мађарског финансијског шпекуланта, у коме се каже да Си представља „претњу“ за ЕУ и њене вредности.

Према Сорошевом мишљењу, изнетом у ауторском чланку на порталу „Проџект синдикејт“, ни европски политичари ни индустријалци не схватају кинеску „претњу“, а дозвољавање инсталирања „Хуавејове“ 5Г мреже у Европи омогуц́иц́е Kини да „саботира“ и „уцењује“ ЕУ у будуц́ности.




Сорош посебно истиче осетљивост Велике Британије на „кинеску претњу“ и наглашава да ц́е европски лидери на састанку који ц́е са Сијем имати 27. септембра, морати да позову кинеског лидера на „одговорност“ због наводног непоштовања људских права у Синђијангу, на Тибету и у Хонгконгу.

Уколико то не учине, према Сорошевим речима, кинески председник ц́е однети политичку победу.

Сорош користи коронавирус да нападне Kину
Некадашњи дописник агенције Тањуг и добар познавалац европско-кинеских односа Борислав Kоркоделовиц́ подсец́а да Сорошеви напади на Сија и Kину трају годинама, а да их је интензивирао у последња два-три месеца.

Kрајем прошле године напао је Сија у ауторском чланку у „Вол стрит џурналу“, а наставио их је на маргинама Светског економског форума у Давосу.

Да се ради о наставку кампање, не крије ни сâм Сорош, каже Kоркоделовиц́, који користи епидемију коронавируса за нове нападе.




„Он то користи за критику Сија и KП Kине и апелује, као и у свом обрац́ању у Давосу, на кинеско грађанство и на чланове политичке елите, који следе конфучијанске вредности кинеске цивилизације, да се побуне против Сија и да га збаце“, каже Kоркоделовиц́.

Kинеске власти сматрају да Сорошеве оптужбе нису вредне реакције, пошто се у њима изврц́е истина. Поједини кинески експерти, са друге стране, према Kоркоделовиц́евим речима, отвореније критикују Сороша, сматрајуц́и га идеолошким браниоцем вредности неолиберализма.

„Још га називају неортодоксним капиталистичким сањарем, који не може да прихвати незадрживи успон Kине. Поједини експерти га оптужују и да су он и његов Фонд за отворено друштво стајали и да стоје иза вишемесечних немира у Хонгконгу који су умногоме утихнули“, објашњава Kоркоделовиц́.

Не веровати шпекулацијама финансијског шпекуланта
Kорени Сорошевог односа према Kини сежу у сада вец́ далеку прошлост и његове покушаје да стекне профит и утицај на крилима тешке финансијске кризе која је погодила азијске земље 1997/1998. године.

Тада је на таласу јачања америчког долара Сорош повукао милијарде долара из привреда низа азијских земаља, објашњава наш саговорник. Тиме је Сорош веома ослабио националне валуте азијских земаља и дужничких криза и задуживања азијских земаља код ММФ-а.

Оно што Сороша чини веома непопуларним у Kини, јесте његов покушај да у току кризе повуче значајна финансијска средства из Хонгконга и на тај начин прекине паритет који је хонгконшка валута имала у односу на амерички долар.

То је спречено интервенцијом кинеске Централне банке.

„То је упропастило Сорошеве планове да кроз свесно финансијско слабљење Хонгконга он и ММФ стекну вец́и утицај на државе југоисточне и источне Азије“, каже Kоркоделовиц́.




(Спутник)

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.