„Рубикон“ тресе Запад: ЦИА и БНД знали за злодела војних хунти
Афера “Рубикон” потреса Запад. Ново откриће америчких, немачких и швајцарских новинара показује да су америчка и немачка обавештајна служба – ЦИА и БНД знали за груба кршења људских права од стране латиноамеричких војних хунти крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века.
Новинари „Вашингтон поста“, немачке телевизије ЦДФ и швајцарске телевизије СРФ открили су да су америчка ЦИА и немачки БНД пола века шпијунирали око 120 држава које су куповале машине за шифрирање од швајцарске компаније „Крипто АГ“. „Крипто“ је од 1970. био у тајном власништву две обавештајне службе. Операција ЦИА и БНД везана за „Крипто“ носила је кодну ознаку „Рубикон“.
Истраживачи су, копајући по подацима, открили да су обавештајне службе знале за злочине које су латиноамеричке војне хунте чиниле над својим грађанима у оквиру операције „Кондор“.
Машине за шифрирање за убице
Јужноамеричке диктатуре објединиле су своје снаге крајем седамдесетих година прошлог века како би стале на пут отпору који се јавио у Чилеу, Аргентини, Уругвају, Боливији, Бразилу, Парагвају и Уругвају. Режими, попут оног који је у Чилеу успоставио генерал Аугусто Пиноче или оног који је у Аргентини успоставио генерал Хорхе Рафаел Видела, вршили су киднаповања, мучења и убиства својих грађана на најбруталнији начин како би се одржали на власти.
„Крипто“, у тајном власништву ЦИА и БНД испоручивао је латиноамеричким диктатурама за то време најсавременију комуникацијску опрему, која им је послужила да координишу своје акције.
Документи које је добио „Вашингтон пост“ показују да је ЦИА деценијама имала увид у активности јужноамеричких војних хунти и да је имала сазнања о широком спектру кршења људских права.
„Оно што документи не показују је било какав напор америчких обавештајних агенција или високих званичника да разоткрију или зауставе кршења људских права за која су имали сазнања“, пишу новинари „Вашингтон поста“ Грег Милер и Питер Мјулер.
Латиноамерички режими служили су се заиста монструозним мерама према сопственим грађанима. Киднаповање које би извршила тајна полиција или војска било је први облик застрашивања, затвореници су у тајним затворима били мучени на неописив начин, а на крају би били дрогирани и избацивани из авиона на морску пучину. Мајке чија су деца на тај начин нестала још увек демонстрирају на мајском тргу у Буенос Ајресу тражећи да сазнају истину о судбини своје деце.
Знање је облик учествовања
У збирци докумената у Архиву националне безбедности на Универзитету Џорџ Вашингтон, истраживачи су пронашли документе који показују да су латиноамерички режими укључени у операцију Кондор тражили начин за размену поверљивих обавештајних података о људима које су желели да ухапсе или убију. Службе безбедности тих земаља успоставиле су комуникациону мрежу користећи „Криптове“ машине ЦКС-52, да би од 1977. прешле на модернији модел Х-4605.
Почетни циљ Кондора била је једна мултинационална побуњеничка група која је деловала на југу континента, међутим, операција је убрзо прерасла у масовну акцију убистава свих на које падне сумња да се не слажу са војним хунтама.
Документи говоре да су званичници били алармирани због кршења људских права у Латинској Америци. О томе говори меморандум из 1976, који је упутио тадашњи заменик државног секретара амбасадорима у региону, у коме се изражава „озбиљна забринутост америчке владе због наводних планова атентата у оквиру операције „Кондор““. Међутим, америчким званичницима било је важније да не компромитују операцију „Рубикон“, него да реагују на масовна убиства у свом „унутрашњем дворишту“, пишу Милер и Мјулер.
Карлос Осорио, један од истраживача из Архива националне безбедности, за „Пост“ је рекао да новооткривени документи код Латиноамериканаца јачају сумњу да амерички званичници нису учинили довољно како би зауставили крвопролиће.
„Одувек су сумњали у америчко учешће, а знање је облик учешћа. Ово је потврда тих сумњи“, рекао је он.
Никола Јоксимовић / Спутњик
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.