Данас славимо Светог Симеона Мироточивог

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име пре него што се замонашио било Стефан Немања

Оснивач српске српске владарске лозе – династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве.

Српски народ га поштује јер је – како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита – физички и духовни корен српског народа.

Године 1196, четири лета пре упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори.

Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.

Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.



Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

Чувар државе, вере и језика

Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик – Мирослављево јеванђеље.

Kако га Срби славе

Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе – славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Kрсна је слава Патријаршијске капеле.

Народне приче и обичаји

На данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити.

Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.

Наодни обичаји кажу да би стогана овај дан требало да се помолите светитељу за неустрашивост, здравље и снагу ваше деце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.



Курир / Википедија

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.