Зашто мигранти не иду у богате арапске земље него хрле у Европу (Видео)

Мигранти нису окренути према богатим арапским земљама које имају мањак становништва него искључиво према Европи. То личи на геополитички пројекат.

И док већина европских земаља страхује од најезде миграната, бивши амбасадор Србије у Будимпешти Раде Дробац објашњава, да је земља из које се недавно вратио Мађарска решила тај проблем упркос противљењу партнера из Европске уније.

Виктор Орбан је, каже Дробац, велики Мађар националиста, патриота који жели да заштити свој народ, његов идентитет и државу, а једини начин да то учини јесте да спречи да се то мађарско ткиво разводњи мигрантима. „Мађарска је као и Србија релативно мала земља, а људи који долазе са разних страна света су веома бројни – имају потпуно различите интелектуалне капацитете, религију, обичаје, навике и мислим да је разумно што је он своју земљу заштитио на начин на који је мислио да је то најбоље“, каже наш саговорник.

Мигранте не занимају арапске земље

Дробац наглашава да је Србија суверена земља и да може да доноси одлуке које су у интересују њених грађана без консултација са другима.

„Само је било питање када ће мигрантска криза поново да ескалира. Она се користи у међусобном препуцавању великих сила, а жртва су мале земље на путу ка западној Европи. У случају да те западне земље сада затворе границе онда би сви ти људи остали на овом простору – у Србији, Македонији, БиХ, а евентуално у Бугарској и Румунији”, прецизирао је Дробац.

За нашег саговорника хуманитарно право и помоћ људима у невољи не може да се примени у овом случају зато што је оно осмишљено за мање групе људи који повремено долазе из неких радикалних ситуација.

„Ми се ипак суочавамо са великим групама људи које чине војно способни мушкарци који су ратоборни, а не мирни породични људи који траже ухлебљење. Поставља се и питање питање зашто се ти људи нису окренули ка земљама које су им много ближе – муслиманским и арапским које су изузетно богате, а који иначе имају јако мало становништва. Тамо би се лакше адаптирали и не би у тој мери били страно ткиво као што су овде у Европи,” рекао је Дробац.

Промена становништва Европе

Он сматра да иза свега стоје пројекти неких сила у свету које желе намерно да мењају структуру становништва у традиционалној, национално оријентисаној Европи ради неких својих глобалистичког циљева.

„То је велика опасност за нашу земљу и мислим да нема ништа спорно да и  Аустрија и Мађарска помогну да се ојачају српске границе. Нама је председник Орбан нудио жицу, јер штитећи нас он заправо штити себе. Ја сам сигуран да је расположење у великом делу народа тих земаља против миграната, јер је Орбан добио последње изборе управо на антимиграторној политици“, каже наш бивши амбасадаор у Будимпешти.

Сви морамо да будемо свесни где се Србија налази, додаје Дробац, и какве су земље око ње. Уколико већ имамо границу са БиХ у којој постоји сукоб на политичком нивоу и Косово које предњачи у исламском рату и које окупља људе са ратишта, наш саговорник ипозорава да ћемо имати још веће проблеме ако мигранти реше да остану у Србији.  „Цифре су цифре – Србија има око 6 милиона становника, у нашим камповима је око 6 хиљада миграната, а ван њих је око хиљаду. Можемо можда да примимо још три хиљаде али шта је са преосталих стотину хиљада? Ми немамо ту простора да тргујемо али се такође поставља питање са ким? Одговор је да они немају представника, немају руководство али знамо да имају новац, мапе пута и циљ где треба да дођу. То је озбиљна ситуација са којом треба и озбиљно да се носимо“, закључио је Раде Дробац.

Наташа Милосављевић / Спутњик