Ванредно стање не штити запослене од отказа

Увођење ванредног стања и престанак рада појединих, првенствено услужних делатности, као и смањени обим посла у другим секторима већ је условио и прве отказе запослених у Србији.

“Ништа се не мења увођењем ванредног стања, отпуштања и смањења плата могу да се десе под истим условима као и до сада, према важећем закону о раду, каже за портал Нова економија Марио Рељановић из Института за упоредно право.

И пре него што је уведено ванредно стање поједини хотели су ставили кључ у браву и почели да отпуштају запослене јер су остали без гостију. Истим путем могли би да крену и у остатку услужног сектора, али и у другим делатностима које не могу да организују рад од куће.

Посебан проблем је и сива зона економије. У Србији према подацима НАЛЕД-а скоро 20% предузећа послује у сивој зони.

“Најугроженији у овом случају су управо они којима истичу уговори на одређено или раде на црно, они сада морају да бирају егистенција или здравље”, каже Милош Вучковић, уредник портала Радник.рс коме се последњих дана све чешће јављају људи који су остали без посла.

Новонастала ситуација не може да буде решена без солидарности државе, послодаваца и запослених, додаје Рељановић, али то се још не дешава у пракси.

Истог мишљења је и Вучковић који каже да ће се без помоћи државе, послодавци наћи у ситуацији у којој ће често бирати између отказа или смањења зарада запосленима.

“Приватни сектор зависи од тога шта ће послодавац да одлучи. Апели државе да послодавци не отпуштају раднике не значе много и у оваквој ситуацији потребно је да дође до компромиса Владе, послодаваца и синдиката”, јасан је Вучковић.

Привредници од државе захтевају помоћ како не би морали да отпуштају раднике, а међу предлозима који су се од њих могли чути претходних дана су отпис и репрограм дугова или субвенционисање плата.

Неке земље већ су донеле прве мере. Тако је британска Влада увела одлагање плаћања кредита и умањење дажбина послодавцима, док ће у Словенији због ванредног стања држава плаћати део зараде запосленима који због коронавируса не могу да долазе на посао, и то 40 одсто држава, а исто толико послодавац.

“Послодавац може, рецимо, у овој ситуацији да уведе миминалац за све, од директора до радника и да тако смањи трошкове, а одржи запослене. Или да за посао који би радио један радник, раде два са непуним радним временом што би подразумевало и мање плате, али не и отпуштања”, објашњава Рељановић.

Процена стручњака је да би без помоћи државе послодавци могли да издрже највише два до три месеца у оваквој ситуацији.

Штета коју Србија трпи од коронвируса према проценама економиста мериће се стотинама милиона евра.

Шта каже закон?

Закон о раду прописује да радник има право на накнаду зараде у висини од 60% просечне зараде, за време прекида рада или смањења обима рада до којег је дошло без кривице запосленог. Та зарада не може бити мања од минималне, а ово право запосленог могуће је најдуже 45 дана у једној календарској години. Закон наводи и да у случају прекида рада, односно смањења обима рада, послодавац може упутити запосленог на дуже одсуство од 45 дана, уз сагласност министра.

Нова економија