Најезда крпеља у Београду

ЗБОГ околности много се тога променило, само су крпељи остали подједнако крвожедни и опасни. Има их на више од 20 локација у Београду, па је драгоцен савет шта ако се закаче баш на вас.

Топлије време, много кише и вегетација која буја – идеално за крпеље. Слепи су, али уз помоћ других чула лако проналазе домаћина. То се догодило и једном Београђанину док је косио траву око викендице.

– После пар дана сам осетио да ме ту у доњем делу леђа сврбело и онда сам отишао код лекара и то су сецнули, извадили, али сам одмах то урадио. Прво сам питао жену да ми она то извади, наравно, она то није хтела и практично ме отерала код лекара – прича он.

У сваком дому здравља крпеља ће извадити стручно особље. Интервенција се може обавити и на ВМА и бесплатна је уз упут, а без упута кошта 560 динара. Најбоље је отићи одмах, мада, према неким прорачунима, особа се неће инфицирати у року од 24 сата иако је крпељ заражен.

Докторка Милена Јововић из ДЗ “Др Симо Милошевић” са Чукарице објашњава како се вади крпељ.

– Узме се стерилна пинцета која је прочишћена у алкохолу, дубоко изнад крпеља, односно што ближе кожи лаганим повлачењем навише гледајући да га не притискамо како не би био искидан. У том случају можемо да кажемо да је успешно одстрањен крпељ – наводи др Јововић.

После тога, каже докторка, треба дезинфиковати место и обратити се изабраном лекару који ће проценити да ли треба укључити антибиотик.

АНАЛИЗА КРПЕЉА

Са изабраним лекаром треба се консултовати о томе да ли је потребна анализа крпеља. У домовима здравља ова испитивања се не раде, већ на ВМА и у Заводу за биоциде. Цена је од 600 до 5.000 динара, у зависности од методе која се примењује.

– Крпеља спакујете у бочицу са алкохолом или физиолошким раствором ако је мртав, уколико је жив онда је најбоље да остане на сувом, да се можда стави парче вате да се одржи влага. Зависно од методе, ако је крпељ жив, онда се прегледа у тамном пољу, то је и бржа метода, с обзиром на то да пи-си-ар метода захтева припрему и анализу која траје пар сати, а резултат се добија за неколико дана – каже др Иван Алексић, биолог из Завода за биоциде и медицинску екологију.

На 27 локација у Београду откривени су заражени крпељи. Најчешће у шумама, местима где има жбуња и високе траве. Стручњаци кажу да су грађани безбедни у парковима где се трава редовно коси. Иначе, од 2017. године у Београду је регистровано 6.400 оболелих од Лајмске болести.

(РТС)