Гојковић у KЦВ запослио кумове, за лекаре нема места

(Фото Бета/АП)

Према статистикама, у Србији недостаје 15 одсто лекара у свим здравственим установама у земљи. И док због наводне забране запошљавања у јавном сектору 2.000 лекара чека на бироу, у здравствене установе се неометано запошљава немедицинско особље, те је у администрацији болница гужва као у лекарским чекаоницама. Тако се у појединим болницама, кажу у Синдикату лекара и фармацеута, нађе места и за историчаре уметности и армираче, али не и за лекаре.

У прилог овој тврдњи говори и чињеница да је у Kлиничком центру Војводине, по доласку Зорана Гојковића на место Покрајинског секретара за здравство запослено скоро стотину људи на одређено време, а њихове плате иду дректно на терет секретаријата, односно из покрајинског буџета.

Међу новозапосленима се нашло места и за шесторо људи који су редом постављани на кључна места у финансијском сектору KЦВ, а у међувремену су запослени на неодређено. Сви они су, индикативно, и у пријатељским и кумовским односима са секретаром за Гојковићем.




Међу првима је, како сазнаје наш портал, запослена Биљана Гавриловић, која је крајем 2016. године постављена на место начелника финансија KЦВ. Поред тога што је одоворна за сва плаћања, Гавриловићева је наводно и кума секретара Гојковића. Њена рођена сестра Славица Петрић је иначе Гојковићева заменица у Секретаријату за здравство.

Симптоматично, и њен супруг Горан Петрић је такође запослен у KЦВ, где је од 2018. године задужен за техничко праћење реализације јавних набавки о којима се, како сазнаје наш портал, одлучивало искључиво након кумовско/рођачких консултација у Гојковићевом кабинету.
У највећој војвођанској болници место се нашло и за секретаровог кума Будислава Петровића, сада помоћника директора за правне послове и финансије Kлиничког центра. Петровић је запослен почетком 2019. године, а посао су му такође везани за финансије KЦВ.

“Из овога је сасвим очигледно да су на све кључне финансијске позиције у Kлиничком центру постављени кадрови са кумовским и рођачким везама. У KЦВ се, поред набавки претплаћених медицинских апарата који се ни не користе, планирају и беспотребне реконструкције. Само за реконструкцију једне клинике Секретаријат је 2017. године већ уложио око 75 милиона динара, а сада се поново планира реконструкција те исте зграде”, каже извор Нове из KЦВ, истичући да свим токовима новца у KЦВ управљају управо Гојковићеви људи.

Након што су преузели одељење финансија, било је потребно увезати га и са правном службом. За те потребе, у KЦВ су запослене још три особе. За помоћника директора за техничке послове 2017. године поставља се Ненад Ердељан, некадашњи полицијски инспектор и један од ретких упосленика KЦВ који на сваку плату добија и стимулацију од 30 одсто.




За начелницу правне службе, неопходне за све јавне набавке, 2018. године упошљава се Љиљана Чонкић, а почетком 2019. јој се у истој служби придружио и син Милан Чонкић, такође дипломирани правник. С обзиром да је оваквим кадровањем круг људи који се бави финансијама у KЦВ практично потпуно покривен “људима од поверења”, постаје јасно да је покрајиснким челницима од квалитета и броја здравствених радника очигледно битнији “квалитет” јавних набавки.

Портал Нова.рс је у последње две недеље послао више мејлова на адресу секретара Драгана Гојковића и управи болнице са питањима око запошљавању финансијских и правних стручњака у KЦВ, али су, по већ устаљеном маниру, одбили да одговоре.

Уместо лекара, пејзажни архитекта и армирачи

“Многи ти административни радници по систематизацији ни немају место у болницама. Тако у болницама имамо и историчара уметности, пејзажног архитехту, па чак и једног армирача. Ти људи не би смели ду никако да буду. Вд директора једне болнице, иначе лекар субспецијалиста, је изменио систематизацију и отворио места за четири помоћника директора. Помоћник директора у здравственој установи постоји када лице која обавља функцију директора није здравствени радник, па му треба помоћник директора за медицинска питања. Они су измислили четири помоћника, а не треба ни један”, каже Раде Панић из Синдката лекара и фармацеута.

Он додаје да је Влада уредбом омогућила директорима здравствених установа да да изврше “попуну плана”, чиме би могли запослити додатно медицинско особље. Међутим, њима у то случају остаје вишак управо тих немедицинских радника, који заузимају слободна радна места лекарима.



Ана Лалић / Нова.рс

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.