Украјина – партнер НАТО-а с „унапређеним могућностима”

Листа „Александар Вучић – За нашу децу“ би морала бити оборена пред Управним судом!

Статус Партнера са унапређеним могућностима, који је Украјина у петак добила од НАТО-а, више је симболичан потез него што ће битно променити војну оријентацију Украјине. Овај степен сарадње омогућава Кијеву учешће у неколико програма Северноатлантске алијансе који се односе на одржавање консултација о стратешким питањима, обуци кадрова, размени информација и обавештајних података у оквиру одржавања и продубљивања сарадње између савезника и партнера који су дали значајан допринос операцијама и мисијама под вођством НАТО-а. Украјинске снаге су већ учествовале у оквиру НАТО-а на Косову и у Авганистану, где су се показале као партнер алијансе на кога се може рачунати.

Експерти тврде да Украјина добијањем овог статуса није ближе чланству у НАТО-у, али је ушла дубље у сферу утицаја, иако овај програм не предвиђа распоређивање снага на терену, него је консултативног карактера. Мађарска због проблема с положајем своје мањине у Закарпатју за сада и даље блокира приступ Украјине НАТО-у.

Свакако да не треба бркати статус партнера с проширеним могућностима са изгледом за чланство у НАТО-у, али он сигнализира наредну фазу у продубљивању односа, који има огромне геополитичке импликације на шири регион. Суштина је таква, а симболика датума када је Украјина добила овај статус – 12. јуна, на Дан Русије – говори сама за себе.

Званична Москва с пажњом прати приближавање војне инфраструктуре алијансе својим границама и, како је рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков, биће приморана да примени одговарајуће контрамере како би заштитила властиту безбедност. Песков је пренео став Кремља да „увлачење” све већег броја држава у НАТО, без обзира на форму, није корак ка смиривању безбедносне ситуације у Европи. У овом облику сарадње с НАТО-ом су Грузија, Финска, Шведска, Аустралија и Јордан, који су добили позив на самиту НАТО-а у Велсу 2014. године.

Украјина је потписала споразум о партнерству с НАТО-ом 1997. године и покренула разговоре о пуноправном чланству 2005. године. Али ти разговори никада нису далеко одмакли, а последњих година је због Закона о образовању, који дискриминише све мањине у Украјини, Мађарска против учлањења Украјине у НАТО.

Опредељеност за алијансу Украјина је исказала и потрошњом у војном буџету. Према подацима Светске банке, у 2018. години је издвојила 3,8 процената свог бруто домаћег производа на одбрану, што значи да је надмашила и зацртани циљ од два процента, што је главни услов америчког председника Доналда Трампа. Тиме је Украјина претекла не само већину чланица које су далеко од тих два одсто, него и оних шест држава које су досегле тај ниво војног буџета. Осим тога, Украјина је усвојила одређене законске и подзаконске акте и води амбициозне преговоре с НАТО-ом и ЕУ. Ипак, евроатлантски преговарачки пут за Украјину је и даље трновит: Мађарска је против, а Француска је скептична према проширењу. И неке друге државе уздржано реагују да се Украјини дозволе велики кораци ка чланству, јер има нерешен конфликт на својој територији, а нико од њих није вољан да чланица која тек уђе у савез одмах позове на примену члана 5. статута и затражи помоћ осталих.

И поред ових отежавајућих околности, Украјини наруку иде стратешки план алијансе да на Црном мору обезбеди што већи утицај, а за то су јој неопходне Грузија и Украјина. Само дан пре него што је Украјина добила нови статус у НАТО-у, САД су најавиле да је за Украјину ове године издвојено 250 милиона долара војне помоћи како би се заштитила од Русије. У саопштењу Министарства одбране САД наведено је да је Украјина кључни амерички партнер против Русије и да ће новац бити искоришћен за унапређење спремности Украјине на мору, побољшање различитих родова војске, куповину радара и унапређење система за супротстављање „руским офанзивним операцијама” у сфери сајбер-безбедности и дезинформација.

Украјински министар одбране Андреј Загародњук је у интервјуу за „Кијев пост” у фебруару рекао да Украјина модернизује војну инфраструктуру у складу са захтевима алијансе. Оружане снаге активно раде на усвајању стандарда НАТО-а и прва фаза реформе војске је завршена, а две нове војне базе по стандардима НАТО-а биће подигнуте у Маријупољу и Севернодоњецку, практично на неколико километара од границе с Русијом и Донбасом.

Украјински председник Володимир Зеленски је на састанку с америчким државним секретаром Мајком Помпеом крајем јануара рекао да је Украјина спремна да јача сарадњу са САД у сфери одбране и безбедности и да размотри могућности за куповину новог наоружања, попут противтенковских ракетних система „џавелин”. Ту је и усвојени план развоја украјинске војне авијације до 2035, којим је предвиђено да Украјина у наредних 15 година уложи 7,5 милијарди долара у обнављање ваздушне флоте. У наредне две године биће расписан тендер за куповину америчких ловаца „Ф-16” и шведских „грипена”.

Биљана Митриновић / Политика