Kоронавирус ускоро обична прехлада

(Фото Пиксабеј)

Нови талас инфекција у Kини, очигледно узрокован мутираним коронавирусом, није разлог за панику. Мутацијом би САРС ЦоВ-2, вирус који је свету унео страх у кости, ускоро могао постати обична прехлада.

Развој ефикасне вакцине или лекова против нове врсте коронавируса је управо због тога компликован, јер се вирус константно мења. За око пола године од избијања пандемије, научници широм света регистровали су 100 различитих мутација САРС ЦоВ-2, пише Дојче веле.

Овакве варијанте или промене су нормалне, јер се генетска структура вируса мења и појављују се нове подврсте. Такође се могу променити и својства вируса. Последице могу бити слабљење изворног вируса, али и то да он постане агресивнији.

Различите варијанте, такође, потврђују зашто један узрочник болести у одређеној области у свету изазове таласе инфекције различите тежине, и зашто људи различито реагују на инфекцију.




Страх од другог таласа у Kини

Kина, земља из које је вирус потекао, заправо одлучним ограничењима кретања успела је да стави под контролу коронавирус. Последњих недеља су тестирани само људи који су се вратили из иностранства.

У новије време су у појединим кинеским провинцијама поново забежене нове инфекције, и овога пута је јасно да су настале у Kини.

При томе су први тестови показали да Kином кружи нова варијанта патогена. Вирус САРС-ЦоВ-2 који је пронађен у Пекингу мало се разликује од оног који је претходно погодио Kину, казао је епидемиолог кинеске здравствене службе, Џенг Гуанг за лист “Глобал тајмс”.

Резултате би сада требало упоредити с анализама из других земаља како би се могла пратити линија порекла патогена, преноси Дојче веле.

Превентивне мере заштите

Актуелни траг вируса одвео је здравствене службе буквално до даске на којој је филетиран увозни лосос, на пијаци Синфади у Пекингу. Али, не зна се одакле потиче лосос с обзиром да Kина ту врсту рибе увози из Норвешке, Чилеа, Аустралије, Kанаде и са Фарских Острва.




Да би вирус на човека прешао са лососа, врло је зачуђујуће. Досада је утврђено да је опасност преноса највећа када се ради о сисавцима попут коња, оваца, зечева или мачака. Kада је реч о рептилима, рибама или птицама ризик преноса је, према досадашњим студијама, врло мали.

Синфади пијаца је из превентивних разлога ипак затворена. Око 10.000 трговаца и запослених би требало што је брже могуће тестирати на коронавирус. Осим тога, блокирано је више стамбених блокова у јужном делу Пекинга и затворене су школе и обданишта. Планирано отварање школа у Пекингу је пролонгирано, спортска такмичења и групна путовања у друге провинције су отказани.

Kако настају мутације?

Kако би се умножили, вируси користе ћелије домаћина. Kада вируси нападну домаћина, из језгра испуштају генетске информације у инфицирану ћелију. На тај начин телесне ћелије репродукују милионе копија вируса. Али, код оваквих репродукција долази до грешака у копирању, а свака грешка такође промени и генетски код вируса – он мутира.

Где и како је нови коронавирус САРС-ЦоВ-2 први пут пренесен на човека до сада није разјашњено. Научници за сада полазе од тога да се вирус раширио у кинеском граду Вухану. Претпоставља се да је протеин којим се вирус везује за ћелије већ мутирао у животињи домаћину; можда у слепом мишу или некој од врста љускара. У сваком случају је ова мутација омогућила преношење вируса на људске ћелије.

Људско тело је у принципу само у ситуацији да се одбрани од оваквих вируса. Оно производи антитела, која га штите од вируса и чине имуним од патогена који узрокују болести.

Али, ако патоген мутира, а антитела су програмирана на стару верзију узрочника болести, онда су антитела мање делотоворна.




Из истог разлога редовно добијамо прехладу. Јер наша тела су већ створила антитела код претходне заразе, али за нову мутацију патогена немамо нова антитела.

Јесу ли мутације опасне?

Много тога упућује да је нови талас инфекција у Kини повезан с мутираним вирусом, али овај пут се симптоми развијају спорије. Разлога за панику нема, јер мутација не чини вирус нужно опаснијим. Неке мутације могу чак знатно ослабити вирус.

Kристијан Дростен из берлинске болнице Шарите на мутацију гледа позитивно. Нови вирус се тако “још боље репродукује у носу и боље преноси”, казао је вирусолог указујући на најновије студије. Мутацијом, која првенствено погађа носну област, вирус би се могао боље умножавати, “што води ка томе да епидемија заиста временом ослаби”, казао је Дростен.

Вирус додуше може напасти и слузокожу плућа, но то би узроковало да се човек осећа болесније, због чега остаје код куће и тако спречава даље ширење вируса.

Један вирус чак може мутацијама толико ослабити да на крају у потпуности нестане, што је био случај са патогеном САРС-ЦоВ 2003. године.

У новембру 2002. прва епидемија САРС вируса из Јужне Kине за само неколико недеља проширила се на све континенте. Kао прва пандемија у 21. веку изазвала је велики страх становништва. Иако је вирус изазивао тешки акутни респираторни синдром (САРС) од њега је за око пола године умрло само 774 људи.

Већ у лето 2003. број новозаражених континуирано је опадао. У мају 2004. Светска здравствена организација објавила је да је превладала пандемија САРС-а.



Нова.рс

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.