Раштимована планета – од пандемије до чудног времена

Сунце и облаци и ветар утичу на пораст броја заражених од ковида 19, тврде стручњаци. Професор доктор Владимир Ђурђевић са Института за климатологију Физичког факултета у Београду каже за РТС да временски услови могу бити само секундарни фактор и да је најважније да се грађани придржавају мера.

Током пролеће Србија и овај део Европе суочавао се периодима веома топлог периода, који је пред почетак лета сменио кишни, са честим олујама.

Разговор Слађане Томашевић и Владимира Ђурђевића

Гостујући у Београдској хроници, Владимир Ђурћевић напомиње да је клима промењена и да је одлика чудних образаца времена – непредвидивост.

“Циркулација ваздуха (циклони и антициклони) која пролази кроз Северну хемисферу, није као пре”, каже Ђурђевић.

“Антициклон у Сибиру који је тамо условио тропске темепратуре стајао је данима и блокирао циклон кој се кретао ка источној Европи, па је код нас био кишнији и хладнији период”, указује Ђурђевић.

Како је оценио, цела клима је “раштимована” и зато долази до чудних ситуација.

Истиче да је сто педесет година индустријског развоја оставио велики отисак на природу.

“Акумулацијом отисака видимо велике промене животне средине и ово је позив да размислимо како се односимо према животној средини. Треба да увидимо да не можемо само да узимамо од природе већ да јој нешто и вратимо”, упозорава Ђурђевић.

Говорећи о временским условима који би могли да утичу на ток пандемије, Ђурђевић наводи да УВ зрачење може да утиче, али секундарно.

“Важно је да се људи придржавају мера – држања дистанце и ношења маски. Важно је да нисмо у гужви”, каже Ђурђевић.

Према његовим речима, УВ индекси су уобичајени за ово доба године и зрачење може додатно да дезинфикује површине.

Због веће влаге имали смо утисак тропске климе, прошло лето је било једно од најтежих лета, каже климатолог.

Колективни имунитет пре климе
Осврнувши се на ставове да због изузетно мале активности Сунца, дезинфекција атмосфере лоша, Ђурђевић каже да то не може да тврди.

Наводећи епидемију САРС-а као премер која је врхунац имала у јуну и јулу, Ђуђевић пре свега иситче да су се грађани земаља који је погодио тај вирус понашали веома дисциплиновано и поштовали препручене мере.

Указује да код вируса који дуго трају, сензоналност је секунардарна, долази тек после стицања колективног имунитета.

“Лети смо више напољу, помогне мало УВ зрачење. Али тек после стицања колективног имунитета, можемо да причамо о климатским факторима”, напомиње Ђурђевић.

“На почетку пандемије вирус се брзо ширио на Флориди која је имала сличне климатске услове као ми сада. На Јужној хемисфери са почетком зиме, епидемија би могла да се распламса”, закључује Ђурђевић.

РТС