МАКЕДОНИЈА ПРЕ ТУРСКИХ ОСВАЈАЊА

Срђан Новаковић (Фото: Хелмкаст)

,,У турској царевини све су народности подељене: 1. на муслимане, 2. на Грке и 3. на Бугаре, а нема Срба нигде, иако су ове земље Турци узели само од Срба, који су у њима живели и имали своју царевину, а данас… као да их никада није било!“
Скопски владика Фирмилијан,
србском конзулату у Скопљу, 12. августа 1903. године

Године 1018. је ромејски цар Василије срушио Самуилову словенску царевину и македонске Словене је раселио све до Јерменије, док је по чисто словенској земљи посејао колоније Грка и Јермена и у тврђаве поставио јаке гарнизоне. Јелинизирање словенске цркве се појачава, па се појављује први Грк на челу охридске архиепископије – Леон из Пафлагоније (око 1037-1056), ранији хартофилакс Цариградске патријаршије. Словени дижу устанак 1040. године, на челу са Петром Дељаном, који опседа и угрожава Солун, проваљује у Тесалију, Епир и све до Тиве у средњој Грчкој.



После гушења буне 1041. године, охридска црква постаје предмет пљачке фанариотског клира Св. Софије, који се ипак жали због свог прогонства у ,,варварску земљу“. После Грка Леона, Грци постају не само архиепископи него и епископи, широм су отворена врата инфилтрацији грчког клира и монаштва у наше земље; посебно је јак прилив грчких досељеника у Македонију током читавога XI и XII века. Последњи покушај Македоније да свргне грчки јарам била је буна скопских бољара са Ђорђем Војтехом на челу, 1072. године. У Призрену устаници проглашују за цара србског краљевића из Поморја, Бодина, уз којег пристају сви Срби до Видина и Срема. Устанак је пропао пред Костуром.

Народ је био словенски а земљопоседници и властела су били Грци и Гркомани, док је јелинизација живља била најинтензивнија у области између Јадранског Мора и Солуна. Право словенско монаштво овога доба јавља се у Шоплуку, између Вардара, Струме и Мораве. У крају где се раније подвизавао Св. Јован Рилски, имамо три нова пустиножитеља: Св. Прохора Пчињског, Св. Јоакима Осоговског и Св.

Гаврила Лесновског; в. Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, Арс Либри-Центар за црквене студије-Бесједа, Београд-Ниш-Бањалука, 2012, стр. 34-65. У Македонији је са србским освајањем настало доба реда и мира, као и благостања; В. Марковић, исто, стр. 174. Значајан део Македоније током XIII и XIV века окористио се достигнућима србске културе; в. Н. П. Кондаков: Македония – Археологическое путешествие, Петерсбург, 1909, стр. 292.

Срђан Новаковић

Из нове књиге Грци и Фанар, Београд, 2020
Књигу можете наручити на тел. 064 3433854 или на мејл: novak@tiscali.it



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.