Обичаји на Огњену Марију: Чувајте се огња и громова, а НИКАКО не радите ОВО!

Огњена Марија (Фото: Youtube Printscreen)

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана.

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у “огњевите” свеце.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “гори небо и земља”, не раде никакви послови. У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.



Према хришћанском предању, света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.

У неким православним црквама слави се као Маргарита Антиохијска, која је пострадала због вере у Христа.

Мошти су јој се налазиле у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеди. У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и православни и муслимани.

Свети Владика Николај у свом „Охридском прологу“ о светој мученици Марини записао је 1928. године:



„Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком.

Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на шта св. Марина одговори: Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части која припада само Творцу мојему.

Тада је Олимврије стави на љуте муке па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије која обзину главу њену. Но кад се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна и њој се учини да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: Радуј се, Марина, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља…



И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу.

Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с анђелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су сеи догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.”



Опанак

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.