Туча у Великој Кладуши најављује много опасније догађаје у Босни

Mигрансткa кризa у Босни и Херцеговини не јењава. Кулминирала је сукобом избеглица са мештанима у Великој Кладуши. Све се дешава јер држава не спроводи неопходне мере адекватне оваквим ванредним ситуацијама. А стање са мигрантима у БиХ постаје више него ванредно.

Предраг Ћеранић декан факултета за безбедност у Бањалуци подсећа да није први пут да се у Кладуши и околини дешавају тешки инциденти и напомиње да се плаши да ће их бити све више.

Сарајево игнорише опасан проблем са мигрантима у Босни

„Игнорисање актулених проблема доводи и доводиће све чешће до инцидената између домаћег становништва, миграната и оних који их пребацују. Становништво у Кладуши које је окупирало мигрантски камп желело је да властима пошаље поруку да нешто морају да предузму због великог броја миграната,“ верује Ћеранић.

Наш саговорник напомиње да мигранти нису само проблем грађана овог места већ целог санског кантона.

„Официјелне су процене да их је око 8.000 али вероватно их има и више који нису регистровани. Постоје ти кампови који су неусловни али и небезбедни. Мигратни краду мештанима стоку, што код становништва, наравн,о изазива револт. Безбедност је погоршана, полиција више нема ни могућност да их контролише. Полицијске патроле броје по четири полицајца. С друге стране, миграти се крећу у великим групама, а имају навике и културу који одударају од живота које практикује домаће становништво,“ напомиње Ћернић.

Параџемати као ослонац мигрантима

Овај проблем је решив само са нивоа из Сарајева, а мигранти који су сада у БИХ не долазе из ратом захваћеног подручја већ су то такозвани економски мигранти из Пакистана, Марока, и других држава. Дакле, из држава које не предузимају ништа што би требало јер се ради о њиховим грађанима.

„Власти, односно, институције БиХ окрећу главу од све већих проблема везаних за мигранте. Не знамо шта ће се даље дешавати, а чини се да ће миграната бити све више,“ сматра саговорник Спутњика.

Додатна опасност каже он, на коју су упозорили и из Исламске заједнице су такозвани „параџемати“ који муслиманске вернике окупљају мимо признатих структура, а предводе их самозвани имами који нуде радикалну интерпретацију ислама. За сада има 11 таквих групација широм БиХ. У неким од тих објеката окупља се 10 до 30 људи, осим када се организују посебне трибине или предавања на којима их је већи број из БиХ али и из дијаспоре.

Такву једну заједницу предводио и Хусеин Билал Боснић који је осуђен на седам година затвора због подстицања на тероризам јер је своје следбенике мотивисао на придруживање такозваној Исламској држави.

Мигранти ван контроле

„Вехабијска организација је све јача у БиХ и пре неколко година су Исламски званичници покушали да их или угасе, или да их приведу к себи. Исход је да је од 42 параџемата колико их је било пре три године сада активно њих 11. Све док постоји и један, они су опасни. Наравно да се мигранти ослањају на њихову широку мрежу и они чине структуру која није ни мало обећавајућа по безбедност,“ додаје Ћеранић.

Јавност не зна шта се заправо дешава у тим илегалним џематима, где се ислам другачије практикује А очито је да постоји спрега миграната са овим групацијама.

Бранкица Ристић / Спутњик