ДЕСЕТ ХИЉАДА ТУЖБИ ПРОТИВ БАНАКА: Стање у београдском правосуђу алармантно – Први и Трећи суд пред блокадом

(фото: Пиксибај)

Ово се јуче могло чути на конференцији за новинаре Алумни клуба Правосудне академије (АКПА).

Према речима судије Дејана Миловановића из Првог основног суда, у најтежем стању су његов и Трећи суд. Пред Првим судом, по месној надлежности, воде се сви спорови против државе, Града Београда и Фонда ПИО, док су на територији Трећег суда седишта пословних банака, против којих грађани подносе масовне тужбе. Само у јулу и августу поднето је више од 10.000 тужби, махом против банака. Грађани се највише жале на уговоре о кредитима.

– У децембру прошле године судија Основног суда у Аранђеловцу имао је прилив од 10 предмета месечно по судији, у Краљеву 11, а у Београду 100! У Трећем суду чак 150 нових предмета месечно – каже Миловановић, и додаје да последице осећају не само судије, већ пре свега грађани.




Судије раде прековремено и викендом и опет не могу да савладају толики прилив. То утиче на квалитет пресуда, на ажурност и ефикасност, а у великом броју случајева грађани добијају спорове због повреде права на суђење у разумном року, па се из буџета исплаћују огромне паре за одштете.

Алумни клуб предлаже законодавцу да другачије реши масовне тужбе, којих је све више, и измени Закон о парничном поступку. Једна од алтернатива је да за подношење тужби буде надлежан суд на територији пребивалишта грађанина који тужи, а не тамо где је седиште туженог. Тако би се процеси равномерније распоредили по целој земљи.




– Број предмета по судији расте сваког месеца геометријском прогресијом и већ сада судија парничар из Београда месечно има више нових предмета него његов колега из унутрашњости за годину дана. Преоптерећен је и Виши суд у главном граду, који делегира надлежност другим судовима, али системског решења нема док се не растерете основни судови – каже судија Синиша Трифуновић, председник Алумни клуба.

УСТАВНЕ ЖАЛБЕ

АКПА је тражила од Уставног суда да донесе привремену меру забране спровођења избора за нове чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, док не одлучи да ли је начин њиховог избора дискриминаторски. Наиме, 43 одсто од укупног броја судија, тј. сви они који су први пут изабрани на судијску функцију, као и 46 одсто заменика јавних тужилаца, односно они који су изабрани на три године, немају право гласа, јер им је то прва тужилачка или судијска функција на коју су изабрани.



Новости

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.