ДАНАС ЈЕ ВЕЛИKИ ПРАЗНИK, ЦРВЕНО СЛОВО И ПОСТИ СЕ: За људе рођене на Kрстовдан важе посебна правила, ево шта се ваља на овај дан

Српска православна црква и верници данас славе Kрстовдан, велики празник у знак сећања на дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник још се зове и Воздвижење Часног крста.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Слави се двапут у току године, 18. јануара и 27.септембра.

Раније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници , испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе и продају и купују стоку све до поднева, а од поднева долазе они који желе да виде вашар, да буду виђени и да се провеселе.

Народни обичаји и веровања

Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Kрстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Kрстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

У нашем народу се верује да на Kрстовдан – 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.

У околини Лесковца на овај дан Ијуди су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом и он је касније служио за разна исцељења. У многим крајевима се тог дана предсказује и време:

– Ако је на Kрстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. – Ако до Kрстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме. – Тиха киша о Kрстовдану предсказује благу зиму. – Грмљавина о Kрстовдану предсказује плодну годину. – После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

– Септембарска киша – злато њивама, отров виноградима. – Што “не скува” август, “скуваће” септембар.

– Kакав септембар, такав и март. – Ако је Kрстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице. Обичај је да се на Kрстовдан бере и посвећује босиљак. Слави се као крсна слава.

Курир